Prvo, potrebno je zaključiti novi ugovor o slobodnoj trgovini, ovaj put sa Evroazijskom unijom, kako bi srpski proizvodi mogli da se plasiraju i u Kazahstan i Belorusiju. Da je ovaj ugovor potpisan ranije, Srbija danas ne bi imala nikakvih problema da plasira „Fijatove“ automobile na rusko tržište.
Drugo, potrebna je bolja organizacija srpskih privrednika i, treće, pomoć države. Turska je, na primer, subvencionisala bankarske garancije za svoje građevinare koji rade u Rusiji.
Posetom potpredsednika ruske Vlade Dmitrija Rogozina Beogradu načinjeni su prvi ozbiljni koraci za novu ofanzivu srpske privrede na ruskom tržištu, koje je danas za Srbiju otvorenije nego ikada ranije.
Otkako je avgusta 2000. bivša SRJ potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, govori se o velikim izvoznim potencijalima koje Srbija, iz raznoraznih razloga, ne koristi. Da li je u pitanju nekonkurentnost privrede, male količine robe, nesnalaženje na ruskom tržištu ili nešto drugo, do sada su potencijale ruskog tržišta da apsorbuje velike količine strane robe srpski privrednici nedovoljno koristili.
Da je za uspešniji prodor srpske robe na rusko tržište potrebno aktivno učešće države slaže se i prvi potpredsednik srpske Vlade i kopredsednik Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta Ivica Dačić. Prema njegovim rečima, njegov ruski kolega Dmitrij Rogozin došao je u Beograd sa predlogom da se sagledaju oblasti u kojima srpska privreda može da zameni tursku na ruskom tržištu. Te oblasti su građevinarstvo, turizam i poljoprivreda. Sada treba napraviti planove kako da se tome pristupi, kaže Dačić.
„Čini mi se da moramo mnogo bolje da se organizujemo, da to bude jedan državni projekat, kako da povećamo naše učešće i prisustvo na ruskom tržištu“, dodaje on.
Treba rešiti kako da se pomogne srpskim privrednicima, bilo da je reč o građevinskim kompanijama ili o automobilskoj industriji, jer je na sastanku međuvladine komisije bilo reči i o proizvodnji komponenti za rusku automobilsku industriju, kaže potpredsednik ruske Vlade Dmitrij Rogozin.
„Neophodno je pomoći ljudima da se organizuju, jer razumemo kakav je ekonomski položaj Srbije, koliko je teško srpskom proizvođaču da proda svoju robu, posebno u inostranstvu, i to veoma udaljenom. Najkomplikovaniji je period organizacije tog velikog posla, ali uveren sam da će u sledećoj etapi sve biti mnogo jednostavnije“, tvrdi Rogozin.
S obzirom na to da srpski poljoprivredni proizvodi već imaju određenu reputaciju na ruskom tržištu, od poljoprivrede se počelo. Potpisan je Protokol o fitosanitarnom nadzoru za sve poljoprivredne proizvode kojima trguju Srbija i Rusija koji će, prema rečima Sergeja Dankverta, direktora Roseljhoznadzora, ruske službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor, povećati izvoz srpskih proizvoda za Rusiju jer se njime određuju procedure po kojima će se tačno znati koja je roba poreklom iz Srbije.
„Neke robe su zadržavane jer je postojala sumnja da se radi o reeksportu. Sada to više ne može da se desi. Srbija je dosad imala neka ograničenja. Na primer, svaki komad mesa morao je da ima žig, što nije slučaj u praksi. Sada se to više neće dešavati i Rusija će dozvoliti izvoz svih proizvoda od mesa za koje Srbija dosad nije imala dozvolu“, kaže Dankvert.
Prema rečima srpske ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, na sastanku međuvladinog komiteta dogovoreno je i da dve zemlje snažnije rade na zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu.
„Na taj način bismo za kratko vreme mogli da postignemo znatno veći obim primarne proizvodnje, ali i prerade, i samim tim bismo postigli bolje rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni“, kaže ministarka Bošković.
Zadatak države je da radi na objedinjavanju, organizaciji i udruživanju srpskih poljoprivrednika za što uspešniji nastup na ruskom tržištu. S obzirom na dobru saradnju sa Rusijom i na mogućnosti tog tržišta, želja srpske Vlade je da se poljoprivredna proizvodnja uveća i da Srbija na ruskom tržištu.
„Pored mera koje primenjujemo u smislu subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje, u narednom periodu nam predstoji intenzivan rad na udruživanju poljoprivrednika, jer je evidentno da u Srbiji mali poljoprivredni proizvođači često nastupaju samostalno i kao takvi su nekonkurentni i nisu dovoljno ozbiljni u smislu plasmana svojih proizvoda“, zaključuje Bošković.
Dosad su nastupe srpske privrede u Rusiji krasili uglavnom neuspesi (čast retkim izuzecima) zbog neiskustva, nepripremljenosti i neorganizovanosti. Ovaj put, čini se, država je spremna da stane iza naših privrednika i da im pomogne. Jer je, pokazalo se, to jedini put za uspeh na ruskom tržištu.
