Simptomatična je u tom smislu i izjava holandskog premijera Marka Rutea da uklanjanje trgovinskih ograničenja za Ukrajinu „nema ništa zajedničko sa stupanjem te zemlje u Evropsku uniju“.
U intervju nemačkom listu Handelsblat, Junker je izjavio da se nada da Holanđani sporazumu neće na referendumu reći „ne“, jer bi to otvorilo vrata velikoj krizi na celom kontinentu. Njihovo „ne“, dalje je naveo Junker, „bilo bi laka pobeda Rusije“.
Pomenuta holandska anketa, koju je sprovela medijska kuća „Vandag“, („Een Vandaag“) obuhvatila je 27.000 ljudi i pokazala je da 53 odsto njih nema nameru da uopšte izađe na referendum. A da bi se rezultati referenduma smatrali pravno važećim — izlaznost mora da bude veća od 30 odsto. Da sve bude još gore, preko 50 odsto onih koji će izaći da glasaju — glasaće protiv sporazuma sa Ukrajinom. A još četvrtina je spremna da glasa „pre ’protiv‘ nego ’za‘“.
Pitali smo eksperta Međunarodnog instituta humanitarno-političkih studija Vladimir Brutera da li, po njegovom mišljenju zaista postoji opasnost od izbijanja velike krize u Evropi.
„Mislim da Junker pomalo dramatizuje situaciju jer, po mom mišljenju, kriza već ionako vlada Evropskom unijom. Referendum u Holandiji ne bi ni pojačao ni oslabio datu krizu. Trenutno, ultrdesničari vode u izbornim rejtinzima i nalaze se ispred vladajuće koalicije, odnosno popularniji su za čak dva i po puta. Stoga, ovde Ukrajina ne igra važnu ulogu, smatra Bruter.
Zašto se ovde onda uopšte pominje Rusija? Odnosno, kakvu bi to korist mogla da ima Rusija ako bi Holanđani glasali protiv ratifikacije dokumenta?
„Ako je Evropljanima potrebno nekakvo strašilo, oni ga naprosto izmisle, stvore. A zašto se u tom smislu pominje Rusija, nejasno je. Rusija nema nikakve veze sa evrointegracijama Ukrajine. Što se tiče odnosa prema ukrajinskom problemu u Holandiji, to se najpre tiče imigranata. Ako EU i dalje bude vršila pritisak na neke svoje članove, kao što se to sad dešava, kriza će se redovno javljati i u tom smislu holandska kriza nije izuzetak. Mislim da bi Evropljani trebalo ponovo da razmotrite svoju politiku povodom značajnih pitanja, u suprotnom će kriza nositi stalni karakter“, kaže Bruter.
Što se tiče sprovedene ankete, deluje da među Holanđanima ne vlada opšti optimizam. Koji su glavni faktori uticali da dođe do takve situacije i da li se njihov stav ovim povodom može izmeniti?
„Mišljenja sam da će vlada i EU učiniti sve što je u njihovoj moći, kako bi rezutat referenduma bio pozitivan. Uopšteno gledano, vlada u Holandiji je krajnje nepopularna. To znači da će najverovatnije ultradesničari dobiti mogućnost da agituju još jednom i time ojačati svoju popularnost, jer je tema sprečavanja daljih migracionih tokova tema broj jedan u Holandiji.“
Premijer Holandije Mark Rute je u novembru 2015. godine izjavio da rezultati referenduma, ma kakvi bili, neće zaustaviti evrointegraciju Ukrajine, ali da vlada mora uzeti u obzir rezultate koje bude pokazalo ovo izjašnjavanje građana. Ipak, zašto bi Holanđani zapravo rekli „ne“?
Ako narod bude glasao protiv, to neće biti zato što se radi o Ukrajincima, već zato što Holanđani malo znaju o njima. U Holandiji, Ukrajinci nisu opštepoznati po nečemu konkretno pozitivnom. Ukrajina je za Holandiju ipak jedna nepoznanica. Holanđani ne žele da pozivaju nove goste i ne žele da glasaju „za“.
