U svetu međunarodne borbe protiv terorizma i izbegličke krize u Evropskoj uniji postaju, međutim, primetni znaci „otopljavanja“ i bilateralnog zbližavanja koji mogu da dovedu i do ukidanja sankcija Rusiji, dodaje list.
Izložba „Rusija i Nemačka — od sukoba do saradnje“, koja je održana početkom godine u Berlinu, privukla je pažnju velikog broja Nemaca, piše novinar Štefan Koh.
Možda se čini da je naziv izložbe donekle „neblagovremen“, ali moguće je da je uspeh posledica toga što je ona na neki način ispala iz konteksta sadašnjeg vremena i podsetila na bliske odnose obe zemlje.
„U Nemačkoj živi više od tri miliona imigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza, a mnoge Nemce prijateljski dočekuju u Istočnoj Evropi“, navodi autor teksta.
U Rusiji sada, na primer, umesto optužbi na račun Zapada kada je reč o borbi protiv terorizma, Francusku nazivaju partnerom, dodaje on.
Pored toga, ruski mediji su prilično detaljno izveštavali o razgovoru predsednika Rusije Vladimira Putina sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i američkim liderom Barakom Obamom na marginama klimatske konferencije u Parizu.
Kako navodi Koh, bez obzira na saopštenja Zapada o tome da je sankcije protiv Moskve neophodno održati, u Berlinu i Vašingtonu sve češće se mogu čuti glasovi o tome da one ne mogu da se održe još dugo.
Među nemačkim diplomatama vlada uverenje da „bez Rusije ne može da se vodi posao“.
„Ruska ekonomija preživljava veliki pad, ali i Zapadu nije lako. Evropska unija proživljava probleme zbog krize sa izbeglicama i krize evra, SAD takođe ne mogu da se pohvale velikim ekonomskim rastom. Moguće je da su organizatori izložbe u Berlinu imali u vidu sve te okolnosti“, navodi autor nemačkog lista.
