Saopštenje Severne Koreje da su uspešno detonirali hidrogensku bombu izazvalo je osudu i veliku zabrinutost svetske javnosti, ali i otvorilo brojna pitanja. Između ostalog i to — da li svet treba da se plaši nuklearnog potencijala nepredvidive Severne Koreje?
Vojno–politički analitičar Miroslav Lazanski u razgovoru za Radio Sputnjik kaže da je sklon uverenju da je Severna Koreja zaista testirala hidrogensku bombu.
„Onaj ko raspolaže tehnologijom za proizvodnju atomskog oružja u roku od godinu dana može da napravi i hidrogensku bombu. To je dokazala i istorija kada je u pitanju američka i ruska hidrogenska bomba. Mnogi su svojevremeno bili skeptični da Severna Koreja uopšte ima atomsku bombu, a ja sam još 1994. rekao da je samo pitanje vremena kada će je napraviti i da je verovatno imaju. Ispostavilo se da imaju tri“, napominje Lazanski.
Na spekulacije da je detonacija bombe izazvala mali potres, Lazanski dodaje da Severnokorejci imaju veliko iskustvo u eksperimentima detonacije bombi sa smanjenim punjenjem, s obzirom da nemaju poligon kakav imaju Amerikanci u Nevadi ili Rusi u Sibiru da testiraju punu snagu nuklearnog punjenja. On podseća da je jedna njihova atomska eksplozija 2006. godine bila snage samo od 0,5 do 1 kilotona.
„Suština je da Severna Koreja uz pomoć atomske bombe zapravo trguje sa Zapadom da im se skinu sankcije i da se uklone sa liste takozvanih ’zemalja zla‘, kako bi dobile veliku ekonomsku pomoć od Južne Koreje, Amerike, Japana… Južna Koreja je ta koja finansijski dosta pomaže Severnu Koreju da ne bi došlo do konfliktnih situacija i kako bi ekonomija Južne Koreje, koja je jedan od džinova pacifičkog regiona, mogla nesmetano da se razvija, jer ako nema mira na korejskom poluostrvu, niko neće ulagati u južnokorejsku privredu“, objašnjava Lazanski.
Prema njegovim rečima, Zapad nije bio potpuno iskren kada je u pitanju Severna Koreja.
U dogovoru sa administracijama Bila Klintona i Džordža Buša Mlađeg, Severnokorejci su zaustavili svoj nuklearni program i ugasili kapacitet za proizvodnju punjenja nuklearnih bombi u Jongpjonu, u zamenu da im skinu sankcije. Međutim, kaže analitičar, Vašington ih je prevario, nije im skinuo sankcije, pa su oni opet obnovili taj kapacitet i krenuli dalje u osvajanje tehnologije proizvodnje nuklearnog oružja.
„Severna Koreja sigurno neće prva pribeći upotrebi atomskog oružja, jer dobro znaju šta bi im se desilo. Na jugu postoje američke vojne baze, a SAD bi jedva dočekale da im uzvrate. Ovaj poslednji događaj je samo testiranje živaca i vapaj režima u Pjongjangu da im se skinu sankcije. Severna Koreja stalno insistira na direktnim pregovorima sa Vašingtonom, jer i mladi lider Kim Džong Un želi da se kroz te razgovore stvori jedna vrsta legitimiteta njegove pozicije. Potrebno mu je da njegov narod vidi da je uvažavan time što bi SAD i Severna Koreja počele razgovore o deeskalaciji u smislu proizvodnje nuklearnog oružja“, kaže Lazanski.
Kada je reč o drugim zemljama koje poseduju nuklearni arsenal, Lazanski kaže da je onaj u posedu Indije pod kontrolom državnih struktura koje su prilično pouzdane. Prema njegovim rečima Izrael takođe ima atomsko oružje, ali je on demokratska država i zna se ko to kontroliše, dok je Iran na putu da dobije nuklearno oružje.
„Najveća noćna mora SAD je pakistanski atomski potencijal, s obzirom da određene islamističke radikalne grupe u području od Avganistana do Pakistana imaju veliki uticaj na određene obaveštajne strukture pakistanske vojske. Ono što Vašington najviše brine je ko kontroliše pakistanski nuklearni arsenal“, ističe Lazanski.
Naš sagovornik kaže da svaki autoritarni režim, sa časnim izuzecima, nastoji da se što pre snabde nuklearnim oružjem, jer je onaj ko ga ima siguran da ga niko neće napasti.
„Ako imate atomsko oružje nema obojenih revolucija nametnutih spolja. Zemlja koja ima nuklearno oružje se nikada ne napada. Setimo se da je Sadam Husein napadnut jer su Amerikanci bili sigurni da on nema nuklearno oružje“, zaključuje Lazanski za Sputnjik.
