Generacije bivših Jugoslovena odrastale su uz vesterne Džona Forda, Freda Cinemana ili Sema Pekinpoa i iz njih se, od Džona Vejna, Garija Kupera ili Vilijama Holdena učile časti, poštenju, etici i onome što se naziva muškost. Jer junaci vesterna su ljudi koji ne žive po zakonu, već po časti i nepisanom moralnom kodeksu.
Ono što je socijalistička istoriografija sve vreme prećutkivala jeste da se i na našim prostorima do pre sto godina živelo po sličnom etičkom kodu, kakav je opisan u vesternima. Taj kod podrazumevao je slobodu kao najviši cilj i pravdu kao najviši ideal.
Pobednički duh čak i kada se propada
Serdar Janko Vukotić i njegovi pobednici sa Mojkovca delili su upravo te moralne vrednosti. U dramatičnom trenutku po srpsku državu, u trenutku propasti, serdar Janko je pokazao da je moguće biti pobednik. Kada mu je stigao telegram regenta Aleksandra da od njegovih postupaka zavisi sudbina srpstva i slovenstva, serdar Janko se nije dvoumio i krenuo da zatvori Mojkovačka vrata, prolaz koji bi neprijatelju omogućio da preseče odstupnicu srpskoj vojsci prema Albaniji.
A mogao je da se okrene i ode jer je i njegova država Crna Gora je bila pred kapitulacijom. Nije to učinio, a nisu ni njegovi vojnici i oficiri, iako su bili oslobođeni zakletve. Znali su, međutim, da se jednom date zakletve čovek ne oslobađa. Zato su ostali na Mojkovcu da pobede, i pobedili su.
O pobedničkom duhu serdar Jankovih vojnika govori i njegova ćerka Anđelija koja je sve vreme bila uz oca i koja je, budući da joj je brat bio dete, učestvovala u Mojkovačkoj bici sa puškom u ruci.
„I u zdravicama, uz podignute čaše, čuju se reči zakletve da neprijatelju neće ustupiti ni pedalj zemlje, da će izginuti na braniku otadžbine. Važno je da je bratska srpska vojska izmakla, ako mi izginemo imaće ko da nas osveti i satre švapsku silu“, sećala se Anđelija Vukotić atmosfere sa Badnje večeri pred bitku u Kolašinu u štabu svoga oca.
Kako je moguće da u trenutku sveopšte kataklizme zadržite pobednički duh? Jednostavno. Ako verujete da je pravda na vašoj strani, ako verujete da je sloboda najviši ideal, nije moguće da budete gubitnik.
Interes umesto slobode i pravde
Čini se da je na postjugoslovenskom prostoru etički kod koji je krasio ljude od pre jednog veka umnogome izmenjen. Umesto pravde i slobode, kao najviši ideal promovisan je čist, ogoljeni interes, sebičan i egoističan. Interes postavljen kao vrhovno načelo često je u sukobu sa osnovnim etičkim normama i elementarnom pristojnošću. Da li je neprijatelj mogao da podmiti serdar Janka da se ovaj okrene i ode? Nije, i nije mu tako što ni padalo na pamet, jer to nije bilo deo etičkog koda po kome se živelo pre sto godina.
Jer pre sto godina važilo je načelo da se do uspeha ličnim naporom (intelektualnim ili fizičkim), a količina novca u posedu (pogotovo ako je nelegalno stečen) nije bila presudna za uspeh.
Vodeći se načelom čistog, egoističnog interesa, političari postjugoslovenskog prostora postali su, poslovično, najkorumpiraniji deo društva. Za naš prostor postalo je uobičajeno da bivši šefovi država i vlada završavaju u zatvoru po raznim osnovima. Međutim, ono što je važnije, izgubilo se poverenje u političko vođstvo. Da li bi serdar Jankovi vojnici njega sledili da mu je etički kod bio sličan današnjem? Naravno da ne.
Danas građani političare slede samo iz nekoliko razloga, vezanih za goli interes — ili u nadi da će dobiti posao u državnoj službi ili kao botovi, za sendvič. Ideala više nema.
Ljudi poput serdar Janka danas se, sigurno, ne bi snašli, bili bi skrajnuti u zapećak jer ne može se funkcionisati na principu čistog interesa ako su vam sloboda i pravda najviši ideali.
Zato danas više nema pobedničkog duha. Najočiglednije je to u fudbalu (srpskom). Kako se može objasniti da jedanaest elitnih igrača, sakupljenih u reprezentaciju iz najboljih evropskih klubova iz godine u godinu ne mogu da se kvalifikuju na evropsko ili svetsko prvenstvo, dok mlađe fudbalske generacije osvajaju svetska prvenstva, osim nedostatkom pobedničkog duha i većom brigom za milionske ugovore koje imaju sa evropskim klubovima?
Da biste ostali verni idealima slobode i pravde potreban je ponos, ali ukoliko želite da vam interes bude vrhovno načelo, na ponos morate da zaboravite. Jer interes podrazumeva da, ustreba li, savijete kičmu i do zemlje. Serdar Janko i njegovi saborci bili su pobednici upravo zato što su bili ponositi.
