Prema aktuelnom ugovoru Moskve i Kijeva tarifa transporta gasa je „plivajuća“ i formira se u zavisnosti od cene gasa. Trenutno je to 2,73 dolara za hiljadu kubika na sto kilometara.
Sada u Kijevu, međutim, traže drastično poskupljenje tranzita, pa bi od 1. januara trebalo da bude čak 12,47 dolara za hiljadu kubika.
Kijev i Moskva se već sude po tom pitanju na Stokholmskom sudu, i formalno ukrajinski „Naftogas“ ne može jednostrano da podiže cenu. Međutim, to ne ometa zvanični Kijev da gas koristi kao sredstvo ucene — Ukrajinci traže da Rusija prodaje svoj gas Ukrajini jeftinije nego svima u Evropi, a istovremeno zahtevaju da joj za tranzit gasa plaća više nego ostalima.
Eksperti, međutim, upozoravaju da bi u slučaju pogoršanja odnosa moglo da dođe do prekida tranzita ruskog gasa u Evropu.
Ukrajina je prestala da uzima ruski gas 25. novembra. Premijer Arsenij Jacenjuk u poslednje vreme gromoglasno izjavljuje da Ukrajina može da prezimi zimu bez kupovine ruskog gasa jer u skladištima ima dovoljne količine za celu zimu i zahvaljujući kupovini plavog goriva u zemljama Evrope. Neki eksperti, međutim, upozoravaju da bi zbog toga Ukrajinci ponovo mogli da kradu ruski gas namenjen evropskim potrošačima.
Rusija je ponudila Ukrajini popust na gas za prvi kvartal 2016. godine, pa bi hiljadu kubika plavog goriva koštalo 212,23 umesto 230 dolara. Ali u Kijevu su takvu ponudu odbili, navodeći da su spremni da u tom periodu kupuju gas od Rusije samo ukoliko cena bude „konkurentna evropskim“ i niža od 200 dolara.
Međutim, kao odgovor na ruski popust Ukrajina je povisila tarifu na tranzit ruskog gasa. Doduše, to zvanično nije potvrđeno, ali je direktor za poslovni razvoj „Naftagaza“ Jurij Vitrenko o namerama Ukrajine javnost izvestio preko Fejsbuka. On nije precizirao cenu, niti je spomenuo kada bi nova tarifa trebalo da stupi na snagu, ali su mediji zaključili o kom iznosu je reč na osnovu ranijih signala i izjava koje su stizale iz Kijeva.
Nova tarifa (od 12,47 dolara za hiljadu kubika na sto kilometara), po rečima Vitrenka, odnosi se na sve usluge transporta gasa magistralnim gasovodima, bez obzira na to da li je reč o tranzitu ili domaćim isporukama.
Na pitanje da li će Ukrajina dostaviti dopunski račun „Gaspromu“, Vitrenko je odgovorio da je on „još u pripremi“.
Eksperti, međutim, ističu da „Naftogas“ ne može jednostrano da podigne cenu za tranzit, već da će o tome odlučiti sud u Stokholmu.
Rukovodilac moskovskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov smatra da Ukrajina samostalno ne može da donese odluku o poskupljenju, tim pre što je ugovorom definisano da cena tranzita zavisi od cene gasa na tržištu.
Ukrajinski ekspert za energetiku Valentin Zemljanski takođe ukazuje na primat međunarodnih ugovora nad nacionalnim zakonodavstvom.
„Dok je na snazi ugovor, Kijev može da izjavljuje šta mu je volja po pitanju tranzita, ali odredbe zaključenog ugovora imaju jaču snagu od odluka lokalnih organa vlasti“, istakao je Zemljanski.
On je podsetio da se sudski postupak o ovom pitanju vodi u Stokholmu i da će Kijev morati da sačeka ishod suđenja.
Simonov ne isključuje mogućnost da izjave o izmenama tarife mogu biti pokušaj Kijeva da izvrši pritisak na Evropu, koja je direktno zainteresovana za nesmetan tranzit ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine.
On je upozorio da bi moglo da dođe do zavrtanja ventila za gas, ukoliko Kijev bude uporan sa svojim zahtevima, kao što je to bilo u zimu 2008/2009.godine, kada je ruski „Gasprom“ zaustavio tranzit.
„Na to Ukrajina i računa“, dodao je on.
Ruski gigant „Gasprom“ i Evropska unija još se zvanično nisu oglasili po ovom pitanju, a kakva će biti reakcija Evrope tek će se videti.
