Na Korzici ne jenjava emocionalna atmosfera i duh slobode dok se građani bore za nezavisnost. U radničkim delovima ostrva jedan po jedan kvart objavljuje planove za podršku pokreta „Amnestija“, koji nastoji da oslobodi pojedine stanovnike tog ostrva koji se smatraju političkim zarobljenicima.
Među zarobljenicima je i Ivan Kolona, koji je 2003. godine uhapšen i osuđen za ubistvo guvernera Korzike, iako su ga mnogi smatrali herojem i borcem protiv takozvane francuske okupacije.
Istovremeno, pobeda bivšeg advokata Kolona na lokalnim izborima na Korzici u decembru 2015. godine izazvala je političku buru, a Žil Simeoni je formirao prvu nacionalnu vlast na Korzici od 18. veka.
Korzika je, naime, neposredno pred okupaciju Francuza uspostavila sistem vladavine koji mnogi nazivaju prvom savremenom demokratijom na svetu, koja je i inspirisala očeve osnivače SAD.
„Ukoliko građani Korzike budu želeli nezavisnost — niko ih u tome neće zaustaviti“, govorio je Simeoni.
Prema njegovim rečima, kontinentalna Francuska na sve načine nastoji da diskredituje stanovnike ostrva, a kao primer naveo da se za sve poslove prvenstveno biraju Francuzi sa kopna, pa tek onda oni sa ostrva.
Uporedo sa većinskim delom Korzike, koja želi nezavisnost, i trećina Francuza sa kontinentalnog dela zemlje ne želi Korziku svom sastavu, budući da je upravo tamo zastupljen najviši nivo nasilja u celokupnoj Evropi.
Istovremeno, Pariz smatra da je Front nacionalnog oslobođenja Korzike teroristička organizacija, iako njeni pripadnici odbacuju primenu sile kao način za postizanje bilo kakvih rezultata.
