Režiser Džordž Lukas požalio se nedavno Čarliju Rouzu u intervjuu da nema dovoljno stvaralačke slobode, piše Volstrit džornal.
„U svetu u kojem mi živimo, u sistemu koji smo stvorili sami za sebe – to je ogromna industrija – ne sme da se izgubi novac. Smisao je u tome da te primoravaju da snimaš određeni film. Ja sam uvek odgovarao onima koji su u vreme Sovjetskog Saveza pitali: ’Kako, zar vam nije drago što živite u Americi?’, uvek sam im odgovarao da znam mnoge ruske režisere koji imaju kudikamo više slobode od mene. Potrebno je samo da budu oprezni u kritikovanju vlade, a inače mogu da rade šta im je volja“, rekao je Lukas.
Kao protivtežu Lukasovom mišljenju list je objavio odlomak iz knjige „Istorija ruskog filma“ Birgit Bojmers, saradnice Bristolskog univerziteta.
Prema njenom stavu, sovjetski autorski film je u epohi zastoja (od 1967. do 1982.) preživljavao teškoće zbog svog poetskog jezika, nerazumljivog širokim masama, tako da je njegov simbolizam bio u suprotnosti sa dnevnom politikom.
Međunarodna podrška ponekad je sovjetske filmove odvodila na pojedine svetske festivale, dok kod kuće ili nisu uopšte prikazivani ili su prikazivani u veoma kratkom periodu.
Bojmersova kao primer navodi filmove „Andrej Rubljov“ Tarkovskog (premijera odložena za sedam godina) i Germanovu „Proveru na putevima“ (zabranjen za prikazivanje).
