U tekstu za „Projekat sindikat“ Solana, koji je na čelu bio Alijanse od 1995. do 1999. godine, objašnjava zbog čega Ankara ne sme da odustane od mogućnosti da se pomiri s Rusijom.
Prema njegovim rečima, za Evropsku uniju, koja je počela da se zbližava s Turskom zbog izbegličke krize, borba protiv DAEŠ-a ostaje prioritet. Da je za ovu borbu potrebna saradnja s Moskvom, članice EU su već priznale.
„Posle novembarskih terorističkih napada u Parizu intenzivirali su se pokušaji da se učvrsti saradnja zemalja u borbi protiv terorizma, uključujući i saradnju Francuske i Rusije. Ako Turska želi da se njeni odnosi s EU poboljšaju, biće prinuđena da se pridruži tome“, piše Solana.
On navodi da bi upravo Turska zbog svoje blizine Siriji mogla da odigra važnu ulogu u pokretanju mirovnog procesa u regionu, da nije drastičnog pogoršanja odnosa s Rusijom nakon što je turska avijacija oborila ruski avion iznad Sirije.
Nategnuti odnosi s Moskvom ne samo da su doveli do ekonomskih sankcija ruskih vlasti, nego su udarili i na položaj Turske u Siriji, navodi Solana.
Rusija je svoje avione angažovane u regionu opremila raketama tipa „vazduh-vazduh“, što može da oslabi uticaj Ankare iznad severoistočne granice sa Sirijom, smatra bivši generalni sekretar NATO-a.
Sadašnji položaj Turske Solana opisuje kao „zamršeno klupko“, iz kojeg zemlja može da se ispetlja ako se bude pridržavala „strateškog pristupa“, pre svega ako bude priznala neophodnost stabilizacije situacije u Siriji i jednom za svagda objasnila svoju ulogu u borbi protiv DAEŠ-a.
Prema rečima bivšeg generalnog sekretara NATO-a, Turska je nedavno uspešno pokazala svoje umeće da prevlada ozbiljne krize i, ako se to uzme u obzir, od ideje da se pomiri s Rusijom Ankara ne sme da odustane.
„Takav pristup će, bez sumnje, olakšati upravljanje brojnim rizicima koji su se pojačali usled sirijskog sukoba“, zaključuje Solana.
