U moskovski Kremlj se poslednjih dana decembra donosi takozvana „glavna jelka Rusije“. Tradicionalno, „kremaljska lepotica“ se seče na severu, u Velikom Ustjugu, koji se smatra domovinom Deda Mraza, gde postoji njegova rezidencija koja radi preko cele godine i gde su stalno zaposleni ljudi čiji je zadatak da igraju Deda Mraza, njegovu unuku Sneguročku (Snežanu), koja ga prati na svim putovanjima, i čitav „državni aparat“ zadužen je da se brine o tome da u pravom trenutku pokloni stignu u dečje ruke. Tokom cele godine oni dobijaju pisma, primaju posete, a početkom decembra kreću na veliko putovanje po Rusiji — cilj je da stignu u svaki grad i kod glavne jelke, obično na centralnom trgu, podele poklone.
Međutim, najvažniji događaj odigrava se u Moskvi. Tu se kiti glavna jelka Rusije, koja po pravilu mora biti i najveća i najlepša. Ove godine, to je lepotica iz devetnaestog veka, stara više od sto godina. Provereno je da je zdrava, da su joj grane ravnomerno raspoređene, da je nisu napali nikakvi paraziti… Za svaki slučaj, izabrana je i rezervna „vicejelka“, koja ograđena žicom i pod stalnim obezbeđenjem, čeka da se nadležni odluče. Na dan kada se glavna „lepotica“ seče, pod budnim okom televizijskih kamera okruže je momci i devojke u narodnim nošnjama, patuljci, drvoseče sa sekirama, i stanovnici obližnjeg sela.
Dok oni igraju oko drveta, iz šume se pojavljuje ogroman medved nalik onima iz bajki, srdito mašući šapama. Car šume brani šumsku lepoticu, ali uskoro i sam počinje da igra, odobrovolji se i dopušta da poseku jelku. Tek tada se pojavljuju prave drvoseče sa motornom testerom, iseku je i uz pomoć dve dizalice pažljivo smeštaju na kamion. Nijedna grančica ne sme da bude oštećena.
Kao što i priliči nevesti, ona dobija dokumenta: „Sertifikat radosti“, koji potvrđuje da je glavna jelka Rusije odgajena u ekološki čistoj šumi sa ljubavlju i da ima rok trajanja do proleća sledeće godine.
Kada u Kremlj stiže jelka, prekida se čak i televizijski dnevnik, cela zemlja bez daha prati kako se kamion jedva provlači kroz glavnu kapiju Kremlja — Spaska vrata… Ove godine lepoticu su obukli u retro „odeću“ — dva kilometra perli i girlandi, hiljade ukrasa rukom napravljenih sa likovima junaka starih ruskih bajki. Kićenje su pomogla i deca, učenici kadetskih škola, koji su doneli igračke koje su sami izradili.
Posle toga počinje igranka bez prestanka. Iz cele Rusije organizovano dolaze deca koja se biraju veoma pažljivo — u regionima su za to zadužena ministarstva za socijalnu zaštitu i obrazovanje. Nekima je to jedina poseta Moskvi u životu — velika je Rusija, prostire se na jedanaest vremenskih zona i nije baš jednostavno krenuti na put od 10 sati avionom samo da bi se posetio glavni grad. Zato se taj doživljaj pamti i prepričava čitavog života.
Poziv za dolazak „na jelku“ dobijaju samo posebno obdarena deca, pobednici raznih takmičenja i olimpijada. I to samo jednom u životu. To je novogodišnje iznenađenje i za decu iz siromašnih porodica kao i za one čiji su roditelji poginuli u ratovima. Ovih dana već je stiglo šest hiljada mališana iz dečjih domova. A u Moskvi ih čeka veoma bogat program — poseta muzejima, izložbama, pozorištima…
Prema odluci činovnika iz ministarstva za obrazovanje, dečjih psihologa i pedagoga, osnova dečjih predstava, koje će se održavati oko svih jelki u zemlji, biće ruske narodne bajke i njihovi junaci. Ilja Muromec, Vasilisa Prekrasna, pa čak i Baba Jaga i Košej Besmrtni, mnogo bolje utiču na decu nego Spajdermen ili Nindža kornjače, tvrde oni.
Jelka će stajati u Kremlju do pravoslavne Nove godine, a posetiće je, prema očekivanjima, oko dvesta hiljada mališana.
Običaj kićenja „glavne jelke“ datira iz sovjetskih vremena — tada je ona prvi put postavljena u holu kremaljskog Kongresnog dvorca. Oko nje su kolo igrala dečica čiji bi roditelji uspeli da se domognu karata. Ostali građani uživaju gledajući ih na televiziji.
Moskva, koja je i u obične dane veoma bleštav i jarko osvetljen grad, pred Novu godinu se prosto cela pretvori u bajku. Na glavnim ulicama, trgovima i istorijskim mestima postavljene su jelke koje liče na prava mala umetnička dela.
Zahvaljujući osvetljenju, gradski parkovi su postali šume iz bajke a fontane, koje preko zime obično ne rade, zažuborile su ali iz njih ne teče voda već slapovi svetla.
I gradske spomenike je teško prepoznati — Jurij Dolgoruki, osnivač Moskve, obučen je u odeću Deda Mraza ali stilizovanu — u vidu kneževske odeće iz starih vremena. Gotovo svako drvo u gradu obmotano je lampicama pa noću izgleda kao da gori a iznad glavnih ulica razapete su mreže sa zvezdicama…
Slavlje traje deset dana, a posle toga, obično, dolazi — lečenje.
