Špijuni su ponovo u modi, a dokaz je obnovljeno interesovanje za Dušana Popova, čija slava prelazi granice Srbije iz koje se otisnuo u svet špijunaže.
U vremenu koje podseća na eru hladnog rata, koje u sećanje priziva špijunske romane i filmove iz ovog perioda, Popov ponovo inspiriše.
Francuski nedeljnik „Poen“ mu je posvetio naslovnu stranu, sa razlogom — Popov je, po rasprostranjenom uverenju, pravi Džejms Bond, ličnost koja je inspirisala Ijana Fleminga da napravi slavnu sagu čija popularnost ne jenjava.
Legenda je nastala kada su Ijana Fleminga napali britanski mediji da suviše slobodno prikazuje Bonda, oficira britanske obaveštajne službe MI6. On im je odgovorio da je takav agent zaista postojao i da je njegovo tajno ime Tricikl.
Tricikl je Popov, obaveštajac britanske službe za vreme Drugog svetskog rata. Ali on je imao još jedno tajno ime — Ivan — pod kojim je radio za nemačku tajnu službu. Ulogu dvostrukog tajnog agenta odredila je okolnost što je odrastao u imućnoj porodici i imao sjajno obrazovanje koje je stekao u Londonu, Parizu, Beogradu i Frajburgu.
Kada su ga Nemci na početku rata vrbovali da postane njihov agent, Duško je već bio protivnik nacista. Epizoda u Frajburgu, gde je jedva izvukao glavu nakon što je dospeo u pritvor Gestapoa, učvrstila je njegova ubeđenja.
Kako je onda postao agent nemačke obaveštajne vojne službe Abver tokom Drugog svetskog rata?
„Ekipu ćeš lakše da poraziš ako si deo nje“, rekao mu je prijatelj sa fakulteta, Johan Jebsen, koji mu je pomogao da se izvuče iz ruku Gestapoa.
Nemci su ga smatrali svojim najboljim agentom dok je zapravo bio britanski obaveštajac. Posedovao je kvalitete koji su od njega napravili idealnog tajnog agenta — govorio je više jezika, bio je kosmopolita i vodio je mondenski život, što mu je omogućilo da dobro upozna one koje će špijunirati.
„Živeo sam u ilegali“, rekao je mnogo godina kasnije u jednom intervjuu francuskoj televiziji. „Važna je fasada. Špijun živi iza te fasade. Ako je to profesor, živi život profesora. Ako je konobar, živi kao konobar“.
Tajni agenti su uglavnom ljudi bez lica koji rade u senci. Popov se ne uklapa u ovu sliku. Boem, avanturista, omiljen u društvu, u svoju ulogu špijuna je uneo nešto od balkanske ležernosti i aristokratske nekonvencionalnosti.
To mu nije smetalo da izuzetno vlada sobom, da sačuva hladnokrvnost, što mu je pomoglo da ne bude otkriven. Bio je drzak i hrabar, nijedan drugi špijun mu nije bio sličan.
Njegov raskošni život, lepe žene, kockarnice, dobra kola, inspirisali su lik Flemingovog pustolova i seks simbola o kome sanjaju žene i muškarci.
„Takav agent ne postoji, ne bi izdržao 48 sati“, jednom je pokušao da sruši mit o plejboju. „Ne postoji plejboj. Kada ste mladi, kada volite život, dobro vino, žene, prijatno društvo, muziku, uživate u tome. I to vas ne sprečava da radite ozbiljan i odgovoran posao i to mnogo bolje. Bio bih veoma loša violina u orkestru, jer su tu svi previše ozbiljni“, rekao je tokom promocije svojih memoara koji su 1974. godine izazvali senzaciju.
U Sjedinjenim Američkim Državama FBI je pokušao da zabrani ovu knjigu, jer je u njoj, kako je tada pisala američka štampa, otkrivena „najveća tajna Drugog svetskog rata“.
Popov je u njoj pokazao da je i FBI omanuo. Šef Federalnog istražnog biroa Edgar Huver nije verovao njegovim informacijama da će Japanci da napadnu Perl Harbor, američku luku na havajskom ostrvu, nakon čega su SAD ušle u rat. Popov mu je ovu informaciju dostavio tri meseca pre napada, ali je ovaj lažni puritanac odbio da u to poveruje zbog prezira koji je gajio prema strancima, naročito onim uspešnim poput Popova, koga je smatrao balkanskim plejbojem.
Posledice su bile strašne — SAD su izgubile prevlast nad Pacifikom, koju su vratile po cenu stotine hiljada života.
Popov je ostao upamćen kao najinteresantniji i najharizmatičniji špijun koji je dao doprinos savezničkoj pobedi nad nacistima.
