Sergej Zaporožac rođen je i živi u Kosovskoj Mitrovici, ali je poreklom Rus. Završio je srpsku književnost na Univerzitetu u Prištini, a svojevremeno je dobio i stipendiju Univerziteta Lomonosov. Nije je realizovao zbog smrti roditelja, ali je kao predsednik Studentskog parlamenta potpisao sa ovim prestižnim univerzitetom u Moskvi ugovor o kulturnoj saradnji i promociji ruske kulture na Kosmetu.
Sergej ima 33 godine, govori ruski, mada slabije. Bio je u Moskvi, a potomak je četvrte generacije ruskih doseljenika na Kosmet. Porodica Zaporožac je ujedno i najstarija ruska porodica na Kosmetu. Sergej se, kako kaže kroz smeh, trudi da tradiciju nastavi, i obezbedi i petog potomka.
Ponosan je na svoje poreklo, a većinu stvari o svojoj porodici saznao je od svog strica i iz pisama koje je njegova baka razmenjivala sa familijom u Rusiji dok je bila živa.
„Ta pisma su na neki način moja zaveštanja, i jedina veza sa Rusijom. Ne znam da li moj brat i ja imamo još nekoga od rodbine u Rusiji i ne znam da li neko tamo uopšte zna da mi ovde postojimo. Pokušavao sam da saznam, ali bez uspeha, jer iz Odese, grada odakle je izvorno moja porodica, davno su iseljeni“, kaže on.
Po onome što je saznao od strica, njegov pradeda je iz Rusije izbegao tokom Boljševičke revolucije, i to prvo u Grčku. Odatle je, poslom, završio na izgradnji pruge Kosovo Polje — Beograd. U Mitrovici je ostao jer se zaljubio, a kasnije se i oženio sestrom svog prijatelja, kog je upoznao tokom izgradnje pruge. Radio je u Trepči.
„Moj deda i stric su vrlo držali do tradicije i govorili su tečno ruski. Moj otac je bio najmlađi, znao je ruski, ali slabije. Deda je posle 50 godina vozom ponovo otišao u Rusiju, jer je želeo da sazna šta se desilo sa njegovo petoro braće i dve sestre. Braća su mu pomrla, a za sestre mislim da nije ništa pronašao, odnosno nije saznao šta se sa njima desilo. Vratio se nazad u Mitrovicu“, priča Sergej.
Iako je rođen i odrastao kao Srbin iz Kosovske Mitrovice, kaže da je osećaj da je poreklom Rus u njemu veoma snažan.
„Vrlo sam svestan svojih korena i ponosan na njih, jer to nije mala stvar. Nemam rusko državljanstvo jer nisam siguran da li imam pravo na njega. Kako u Mitrovici postoji još četiri ili pet porodica koje su poreklom iz Rusije, sa njima održavam kontakte“, priča Sergej.
Dodaje da, kao i njegov deda, drži do tradicije i trudi se da je nastavi.
S obzirom na to da je vlasnik male radio-stanice, koja se bavi umetnošću i kulturom, i na taj način pokušava da svojim sugrađanima približi Rusiju, kada se za to ukaže razlog i prilika.
„Voleo bih da saznam da li imamo porodicu i rođake u Rusiji. Voleo bih, jer to su moji koreni, a to nije mala stvar. Ja sam potomak Rusije, i tako se i osećam“, ponosno priča Sergej.
Sergej kaže da bi sasvim sigurno njegovi sugrađani bili srećni kada bi, kao što to imaju Francuzi i Amerikanci, i Rusi imali neki svoj kutak u Mitrovici, jer, kako tvrdi, 90 odsto njih naginje ka Rusiji.
„Kosovo i Metohija i Mitrovica ne funkcionišu tako da ovde postoje organizacije koje bi pomogle neke aktivnosti kako bismo promovisali svoje vrednosti. Za to je potrebna i pomoć Ruske kancelarije na Kosmetu i Ambasade Rusije u Beogradu, koje bi to pokrenule, a mi bismo bili, da kažem, njihova ’desna ruka‘, da na pravi način promovišemo Rusku Federaciju ovde na Kosmetu“, navodi on.
Kako kaže, ne očekuje da to bude nešto veliko:
„Samo mali kutak gde bi se ruska kultura i tradicija promovisale u pravom smislu te reči“.
