„Na predsednički način“, našalio se jedan forumaš. „Kao i svaki običan ruski čovek“, odgovara drugi.
Za Ruse Nova godina je porodični praznik, koji najradije proslavljaju kod kuće u krugu porodice i prijatelja, a u skladu sa ruskom tradicijom tako je praznuju i predsednik zemlje i celo rukovodstvo.
Bilo je, doduše, i izuzetaka, kao na primer za doček 2014. godine, kada se Putin pojavio na novogodišnjem balu na Dalekom istoku, u Habrovsku.
Njegov dolazak na bal, koji su organizovale lokalne vlasti nakon što je ovaj region pogođen poplavama, bilo je iznenađenje za mnoge. Tu je Putin snimio svoje drugo televizijsko obraćanje naciji, koje su prvo videli stanovnici Kamčatke, a potom i ostatak zemlje.
Jeljcinovo TV obraćanje naciji ušlo u istoriju
Tradicija da se lider zemlje obraća naciji u novogodišnjoj noći počela je još u sovjetsko doba, kada je zemlju vodio Leonid Brežnjev.
Generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza je prvi pred TV kamerama, sa papirom u rukama, sumirao rezultate protekle 1970. godine. On je „raportirao“ o velikim dostignućima i govorio o svetloj budućnosti sovjetskog naroda i države.
Njegovu tradiciju nastavili su i njegovi naslednici. Poslednji pred raspad SSSR-a građanima se obratio Mihail Gorbačov.
Zanimljivo je, međutim, da je osamdesetih, tokom Hladnog rata, postignut dogovor između SSSR-a i SAD da razmenjuju televizijska obraćanja lidera, pa se tako tri godine zaredom (od 1986. do 1987.) sovjetskom narodu obraćao predsednik Amerike — Ronald Regan, a Mihail Gorbačov — narodu Sjedinjenih Država.
Devedesetih godina, za vreme Jeljcinove vladavine, novogodišnje govore držale su i estradne zvezde i humoristi, a iz svog kabineta u Kremlju obraćao se i predsednik lično, koji je umeo i da pred kamerama šampanjcem nazdravi sa članovima svoje porodice…
U decembru 1998. godine napravljen je presedan — novogodišnje obraćanje Borisa Jeljcina skinuto je sa programa, a umesto predsednika govor je održala lutka sa likom Jeljcina.
Ipak, novogodišnje obraćanje 31. decembra 1999. godine ostaće upisano u istoriju — umorni i istrošeni Jeljcin je čestitao građanima Novu godinu i objavio da podnosi ostavku na mesto šefa države, a kao svog naslednika imenovao je Vladimira Vladimiroviča Putina. Time je započela nova epoha u istoriji Rusije.
Putin se iste noći prvi put obratio građanima Rusije iz svog radnog kabineta…
U periodu od 31. decembra 2008. do 2011. godine narodu se obraćao treći predsednik Rusije — Dmitrij Medvedev, a zatim je Putin nastavio tradiciju kada je ponovo stao na kormilo Kremlja.
Po pravilu, novogodišnje obraćanje predsednika snima se ranije, ali se na televiziji i radiju emituje 31. decembra u 23:55 sati po lokalnom vremenu svake vremenske zone u Rusiji, kojih sada u Ruskoj Federaciji ima 11.
U svom obraćanju predsednik sumira rezultate odlazeće godine, određuje prioritete naredne i čestita građanima Novu godinu. To obraćanje prati gotovo svaki stanovnik Rusije, od Kalinjingrada do Vladivostoka.
Posle novogodišnje čestitke predsednika Rusije, tačno u ponoć, oglašavaju se zvona sa kremaljskih kula, intonira se nacionalna himna i nad Crvenim trgom počinje veliki novogodišnji vatromet.
Drug Lenjin, Staljin i ostale vođe
Nova godina je u Rusiji zabranjivana i odobravana, a sovjetski lideri su je obeležavali svaki na svoj način.
Sovjetski ljudi su verovali da je Lenjin obožavao Novu godinu, a on je u stvari nije ni slavio. Uglavnom je tada radio.
Takvo ubeđenje u narodu je postojalo pošto su novogodišnje čestitke i knjige, odštampane u milionima primeraka, bile ilustrovane idiličnom slikom Lenjina i dece okupljenih oko novogodišnje jelke. A takav susret se zapravo dogodio samo dvaput.
Za razliku od Lenjina, „veliki vođa naroda“ — Staljin je Novu godinu uglavnom praznovao, mada se njegov stav prema ovom prazniku menjao.
Posle Oktobarske revolucije, dvadesetih godina prošlog veka, počela je borba protiv sveštenstva, bile su zabranjivane „buržoaske“ jelke i praznovanje Božića. Ali je Staljin, sredinom tridesetih, vratio sovjetskim ljudima Novu godinu, Deda Mraza i Sneguročku (u ruskoj tradiciji, unuka Deda Mraza).
U vreme Staljina u Kremlju su ponovo počeli da se organizuju novogodišnji prijemi, a „otac naroda“ uveo je običaj da se organizuju velike narodne, praznične šetnje sa gostujućim umetnicima.
Staljin je voleo sovjetske pevače, pa su oni njemu i članovima Politbiroa za Novu godinu pevali, ali ne sa scene već „na uvce“.
Za vreme Hruščova u Kremlj su, osim pevača, počeli da pozivaju i balerine i pesnike. Priča se da je Nikita Hruščov naročito voleo balerinu Maju Plisecku.
Brežnjev nije bio zahtevan — nije tražio operske pevače, pesnike i balerine, pa je tradicija novogodišnjih prijema u Kremlju u njegovo doba prekinuta. On je Novu godinu smatrao porodičnim praznikom, pa ju je uglavnom slavio u krugu porodice i najbližih prijatelja i saradnika u svojoj rezidenciji ili na dači.
Njegova supruga Viktorija Brežnjeva je lično nadgledala pripreme, čak i u kuhinji…
Ipak, Brežnjev će ostati upamćen i kao lider koji je započeo tradiciju televizijskog obraćanja naciji u novogodišnjoj noći.
