Ujedinjene nacije su ponovo u centru skandala koji dovodi u pitanje njene mirovne misije po svetu. Nezavisni tim međunarodnih sudija utvrdio je da ova organizacija nije ništa učinila da zaštiti decu u Centralnoafričkoj Republici od seksualnog zlostavljanja kojem su bili izloženi od vojnika stranih zemalja, čiji je zadatak bio da zaštite civilno stanovništvo izloženo pogromima suprotstavljenih vojnih frakcija.
Prst je uperen na francuske vojnike koji su optuženi da su seksualno iskorišćavali dečake od 9 do 13 godina u zamenu za hranu i novac. Deca su se nalazila u izbegličkom kampu u blizini Bangija, glavnog grada, koji su obezbeđivale francuske trupe.
Pariz je 2013. godine zatražio od UN međunarodnu akciju u bivšoj koloniji koja je potonula u građanski rat, uz obrazloženje da stanovništvu preti genocid. Francuska na savesti nosi genocid u Ruandi 1994. godine, za koji je optužena da je zatvorila oči, pa čak ga i omogućila u izvesnim slučajevima.
Savet bezbednosti je odobrio misiju „podrške Centralnoafričkoj republici“ (MISCA) za period od dvanaest meseci kako bi se stalo na put „potpunom nedostatku javnog reda, nepostojanju pravne države i međuverskim tenzijama“. Francuskim trupama koje su označene kao podrška mirovnoj misiji dozvoljeno je da preduzmu „sve neophodne mere“.
Od 1960. godine, kada je Centralnoafrička Republika postala nezavisna, Francuska je sedam puta vojno intervenisala u ovoj zemlji. Vojnici iz misije Sangaris stigli su u Centralnoafričku Republiku 2013. godine, a seksualno zlostavljanje dece je počelo odmah po njihovom dolasku.
Skandal je otkriven nakon što je britanski list Gardijan objavio izveštaj tima Ujedinjenih nacija, koji je sakupio izjave žrtava i svedoka. Ovaj dokument je prethodno godinu i po dana putovao iz kancelarije u kancelariju, od mejla do mejla zaposlenih u složenom i nefunkcionalnom sistemu UN, a da niko nije reagovao.
Službenici UN koji su bili obavešteni o zlostavljanju dece ne samo što im nisu pružili medicinsku pomoć, zaklon i hranu, već ništa nisu učinili kako bi pronašli ostale žrtve.
Različiti izvori koje citiraju francuski mediji tvrde da je uvid u ovaj izveštaj imao sam vrh UN, uključujući i Suzanu Malkoru, visokog predstavnika za ljudska prava i verovatno generalnog sekretara Ban Ki Muna. U UN su odlučili da okrenu glavu, uključujući i profesionalne borce za ljudska prava, poput Flavije Pansijeri, zamenice visokog predstavnika za ljudska prava i savetnice Ban Ki Muna, na čijem stolu je izveštaj stajao osam meseci a da ga nije pogledala.
„U neprilici su, jer su među osumnjičenima za seksualno zlostavljanje francuski vojnici, a Francuska je tražila vojno angažovanje međunarodne zajednice. UN nisu nezavisne u svom delovanju što objašnjava njihovu reakciju“, kaže za Sputnjik Silvi Baipo Temon, portparol komiteta za mir u Centralnoafričkoj Republici.
Podozrenje prema mirovnim misijama
Odgovornost UN bi ostala tajna da švedski član tima Ujedinjenih nacija, Anders Kompas, koji je sastavio izveštaj o zlostavljanju, nije poslao dokument britanskom listu. UN su ga zbog toga suspendovale sa dužnosti.
Škotlanđanin Piter Galo, koga citira francuski portal Medijapart, pripada onima koji su odlučili da ne ćute o ovoj aferi. Galo, koji je dao ostavku u službi za unutrašnju kontrolu UN, kaže da se od izbijanja skandala ova organizacija upinjala da dokaže kako nije odgovorna jer su u pitanju francuski vojnici.
„Da je tako zašto su onda skrivali izveštaj o silovanjima tokom osam-devet meseci i nisu zatražili istragu? I zašto su se obrušili na Kompasa i tražili od njega da podnese ostavku?“, pita se Galo.
Nezavisni tim stručnjaka koji je formiran nakon što je afera dospela u javnost zaključio je da je reč o velikom propustu organizacije, koji je omogućio da se seksualni napadi na decu nastave.
Žan Barak Uambeti iz nevladine organizacije u Bangiju kaže za Sputnjik da ovo nisu usamljeni slučajevi dece koju su seksualno zlostavljali vojnici iz mirovnih misija i da ova afera ostavlja gorak utisak na lokalno stanovništvo.
„Posle ovih događaja na Zapad se gleda sa velikim podozrenjem. Kada su došli njihovi vojnici, svi su verovali da će da zavedu mir i da će da ih zaštite. Danas su razočarani ovakvim ponašanjem velikih sila koje dolaze na afrički kontinent u mirovne misije, a onda dopuštaju ovakve stvari. Ovo su samo neki od slučajeva zlostavljanja dece kojih je mnogo više, i u glavnom gradu i u provinciji. U njima ne učestvuju samo francuski vojnici, već i vojnici iz misije UN“, kaže Uambeti.
U izveštaju nezavisnih eksperata se navodi da su u UN više bili zabrinuti što je izveštaj dospeo u javnost nego za sudbinu dece.
Kosovski slučaj
Ovo nije prvi slučaj koji ukazuje na to da UN ignorišu stanje u mirovnim misijama koje šalju po svetu. Delovanje ove organizacije na Kosovu i Metohiji je jedan od najdrastičnijih primera. Optužbe protiv predstavnika Unmika za učešće u kriminalu, prostituciji, korupciji i ignorisanje zločina nad civilima koje su došli da zaštite, godinama su gurane pod tepih. Razlozi su onda bili, kao i danas, političke prirode.
Vrh ove organizacije je zatvarao oči pred optužbama za zloupotrebu položaja članova ove organizacije u misiji na Kosovu, među kojima su bile i optužbe za seksualnu eksploataciju žena i podsticanje prostitucije, koje je istraživala organizacija Amnesti internešenel. Trupe Ujedinjenih nacija i NATO-a su bile uključene u prostituciju, a pojedinci su i sami bili uključeni u lanac trgovine ženama.
U izveštaju Amnesti internešenela „UN na Kosovu: nasleđe nekažnjivosti“, navodi se da su devojčice uzrasta od 11 godina iz istočnoevropskih zemalja prodavane kao seksualne robinje. UN nisu reagovale na ove optužbe.
Zaposleni u međunarodnim organizacijama uživaju imunitet i ne podležu krivičnom gonjenju jer zemlje koje učestvuju u ovim misijama ne žele da se njihovim predstavnicima sudi, zaključak je organizacije sa sedištem u Londonu.
