Analitičko odeljenje „Tomson Rojtersa“ iskoristilo je baze podataka „Veb of sajens“ da otkrije najcitiranije publikacije na svetu.
„Ova studija treba da pokaže uticaj klasike na naučni svet (…) kao rezultat smo saznali da se ruski klasični pisci citiraju više i procenili smo uticaj njihovih remek-dela na svetsku nauku“, rekao je portparol „Tomson Rojtersa“ za ruske novine „Komersant“, ukazujući na to da je Dostojevski na vrhu liste.
Ruski najcitiraniji autori u svetskim naučnim krugovima su Fjodor Mihajlovič Dostojevski (7.800 pominjanja), Lav Tolstoj (6.400), Aleksandar Puškin (5.200), Aleksandar Solženjicin (3.500), Čehov (3.100), Nikolaj Gogolj (2.350), Ivan Turgenjev (2.250) i Maksim Gorki (2.100).
Dela napisana na ruskom rangirana su po citiranosti na sledeći način: „Braća Karamazovi“ (1.319 pominjanja), „Rat i mir“, „Ana Karenjina“ (743), „Zločin i kazna“ (663), „Evgenije Onjegin“ (620), „Zapisi iz podzemlja“ (496). „Idiot“ (496), „Arhipelag Gulag“ (399) i „Doktor Živago“ (Boris Pasternak, 374).
Ruski klasici su citirani više u humanističkim naukama, od strane likovnih kritičara, istoričara i lingvista, ali utiču i na prirodne nauke. Na primer, pronađeno je nekoliko publikacija o hemiji sa citatima iz knjige „Braća Karamazovi“.
Dva od tri matematička rada koji citiraju Tolstoja koriste njegove metafore iz četvrtog toma „Rata i mira".
Najpopularniji događaj ruske literature je početak romana „Ana Karenjina“ u kojem se kaže: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način“.
„Tomson Rojters“ navodi da se ruski autori citiraju manje od evropskih klasika: Šekspira (34.000 pominje), Getea (18.000) i Dantea (11.500), uz napomenu da je to tako uglavnom zbog jezičke barijere.
