Na Božić prema gregorijanskom kalendaru javi se — Majkl Kirbi. Odlazeći američki ambasador čestita Srbiji dolazeću Novu godinu. „Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN“, bio je sadržaj te „čestitke“.
Osim neke vrste ozvaničenja, Kirbijeva izjava nije novost za ovdašnju javnost jer se i od ranije govorilo da će Zapad učiniti, i da čini, sve da zaokruži državnost takozvanog Kosova. Američki ambasador reče da njegova država samo asistira Evropskoj uniji u procesu prijema Srbije, i naglasi da u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju. Ali zašto Amerika insistira toliko oko Kosova? Zašto se prema ovoj kvazidržavi odnosi kao da je u pitanju njena 52. savezna država? Zašto tolike resurse troši na čitav projekat?
Jednim hicem — četiri ptice
„Amerika to radi zbog toga što bi tim hicem pogodila više ptica. Možda četiri“, tvrdi za Sputnjik iskusni diplomata Vladislav Jovanović.
Prvi razlog koji navodi Jovanović jeste što bi SAD I NATO teranjem Srbije da prizna nezavisnost Kosova, direktno ili indirektno preko takozvane Išingerove formule dve Nemačke, dobili amnestiju za zločin agresije, etničko čišćenje Srba u pokrajini i lišavanja Srbije svih prava i imovine na tom prostoru svoje teritorije, koje je potom usledilo.
Drugi razlog je, navodi Jovanović, što bi priznavanjem Kosova od strane Srbije, odnosno učlanjenjem Kosova u UN prestala obaveza Amerike da svoju veliku vojnu bazu Bondstil zadržava zbog potrebe Kfora. U tom slučaju bi Kfor nestao i vojna baza bi bila na bazi bilateralnog dogovora sa takozvanom kosovskom vladom.
„Njima je važna ta baza zbog ambicija koje Amerika, pa i NATO, imaju prema bliskoistočnom i uopšte istočnom prostoru. Stalna NATO-izacija Evrope, širenje NATO-a kroz Evropu sve dublje, čak i u pravcu Kavkaza ne čini se bez nekog velikog cilja. Taj cilj je u vazduhu samo to neće da se kaže. Ta baza, jedna je od najvećih koje imaju u svetu i što je za njih vrlo značajno, nalazi se u prijateljskom miljeu“, pojašnjava Jovanović za Sputnjik.
Gnev islamskog sveta
Treći razlog koji navodi diplomata Jovanović jeste vrlo loša slika Amerike u islamskom svetu i vrlo malo argumenata koje ova država ima da taj razgnevljeni islamski svet kako tako umiri. Pa je, precizira Jovanović, odlučila da to čini preko podrške islamskim zajednicama na Balkanu, a protiv hrišćanske pravoslavne Srbije.
„Tako su i rat u BiH videli kroz tu optiku i dan-danas daju bezuslovnu podršku islamskom, odnosno bošnjačkom elementu u BiH. Agresija na KiM je drugi cilj. Treći je što su Albaniju potpuno stavili pod svoje, inkorporirali u NATO i žmure nad njenim ambicijama da anektira jednog dana Kosovo i uopšte da gaji iluzije o nekoj ’Velikoj Albaniji‘. Dok svaku takvu pomisao, čak i ako nije izgovorena, pripisuju samo Srbiji“, kategoričan je Jovanović.
Srbija ne sme biti Pijemont
Četvrti, kako kaže naš sagovornik, pogodak tim američkim hicem je da se kroz jačanje islamsko-katoličkog luka na Balkanu, snažnije onemogućuje vraćanje ruskog prisustva i uticaja na Balkanu.
„Oni znaju da je taj uticaj jedan od istorijskih pravaca ruske spoljne politike na Balkan i da je ona to činila kroz pomaganje pravoslavnim zemljama na Balkanu. Pre svega Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj“, pojašnjava Jovanović.
Jačanjem islamsko-katoličkog luka, kako ga naziva ovaj diplomata, koji praktično opkoljava Srbiju i ne dozvoljava joj da igra neku značajniju ulogu Pijemonta za sav pravoslavni element u bivšoj Jugoslaviji, Amerikanci time —uz druge akcije koje čine — utiču da istisnu uticaj i prisustvo Rusije na Balkanu.
Dakle, iako Kosovo i Metohija samo naizgled liče na parcijalni problem koji ne bi trebalo toliko da interesuje svetsku velesilu koja ima toliko drugih značajnih interesovanja za u raznim regionima sveta, prema mišljenju Vladislava Jovanovića, iza te male teritorije koja se zove Kosovo nalaze se brojni veliki i dugoročni strategijski i geostrateški ciljevi koje Amerika ima.
Nikako Rusija na Balkanu
„Ona želi da Balkan definitivno postane isključiva zona uticaja Zapada time što bi sve balkanske zemlje, praktično naterivala da uđu u takozvane evroatlantske organizacije. I ako to postignu i kad to postignu, uz pomoć ovog luka, oni mogu da kažu da su postigli svoj glavni geopolitički cilj na Balkanu, a to je da potpuno istisnu Rusiju“, jasan je Jovanović.
Što se tiče islamskog sveta, pojašnjava naš sagovornik, za Ameriku je veoma važno da svim islamskim zemljama potura pod oči činjenicu da je Amerika instrumentalna za jačanje islamskog elementa na Balkanu i jačanje tog elementa kroz jačanje njihove državnosti.
„I da nabroji primere bosanskih Bošnjaka, i kosovskih Albanaca, i Albanije ništa manje, i same Raške odnosno Sandžaka. Ne zaboravimo da zapadni ambasadori u Beogradu imaju samo jednu grupu prijatelja iz Sandžaka, a Sandžak je samo jedna od oblasti Srbije. Nemaju ni za jednu drugu, što mora da pokazuje da imaju poseban interes za tu oblast, verovatno u okviru šire slike podrške islamskom elementu na Balkanu“, pojašnjava Jovanović.
Sve ovo su razlozi požurivanja Srbije da u razgovorima sa Albancima, posredstvom EU, ubrza taj proces radi zaključenja sveobuhvatnog obavezujućeg pravnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Ako to postignu, sugeriše Jovanović, takozvano priznanje Srbije nije ni od kakvog značaja. Naime, i bez toga postižu da su UN priznale tu takozvanu državu i da je smatraju jednom od svojih članica. Više niko ne sme da dirne u tu članicu, jer je ona pod zaštitom povelje UN.
