Za Srbe na KiM najrelevantnije je ono što je dogovoreno u Briselu, a bilo kakva druga odluka ne može niti bi smela da ugrozi suštinu sporazuma. Ovo za Sputnjik kaže zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović posle odluke Ustavnog suda Kosova o sporazumu o ZSO, u kojoj se ukazuje da pojedini delovi tog sporayuma nisu u skladu sa kosovskim zakonima.
„Naravno, politički proces i nestabilnost u Prištini utiču na način na koji će to da se implementira, ali svakako da strane koje su dogovorile sporazum mogu jedino da vrše promene u tom sporazumu. Za nas je najvažnije da se otkoči proces daljeg formiranja ZSO“, ističe Stojanović.
On upozorava da pojedinci ili pojedine grupacije u Prištini zbog svojih političkih ili nekih drugih ubeđenja ne mogu da menjaju ono što je dogovoreno u Briselu i da bilo kakve izmene sporazuma ne smeju niti mogu da se dese bez saglasnosti strana koje su ga postigle.
„Najodgovorniji i najpozvaniji za sprovođenje briselskog sporazuma jesu Vlada Srbije i EU, koja bi i te kako morala da vodi računa da se sprovode postignuti sporazumi, a ne da imamo stalne pokušaje revidiranja dogovorenog, čime se obesmišljava sam dijalog“, kaže Stojanović.
Predsednik Opštine Gračanica Vladeta Kostić ističe da Srbi na KiM nisu potpuno zadovoljni odlukom Ustavnog suda Kosova jer se ona odnosi na briselski sporazum potpisan 2013. godine, a ne na onaj iz avgusta ove godine.
„Četiri principa koja su usaglašena avgusta meseca, a tiču se ZSO, jesu minimum ispod kog srpska zajednica i Srbi sa KiM ne mogu da idu. ZSO je preuzeta obaveza i premijera u Prištini i to mora pre ili kasnije biti sprovedeno. ZSO je za Srbe kruna briselskog sporazuma i mi smo taj sporazum prihvatili upravo zbog ZSO“, navodi Kostić za Sputnjik.
Šef odbora za KiM u Skupštini Srbije Milovan Drecun kaže da je teško oteti se utisku da je odluka Ustavnog suda Kosova klasična politička odluka jer ona, s jedne strane, treba da zadovolji albansku javnost na KiM, posebno da smiri opozicione pol stranke, a s druge, očigledan je pritisak Brisela, verovatno i Vašingtona da se nastavi proces normalizacije odnosa.
„Očigledno da odluka tzv. Ustavnog suda ima taj predznak koji pokazuje da će u narednom periodu Priština postaviti novu prepreku pred Beograd, a to je da u toku usaglašavanja Statuta ZSO pokuša da se smanji nadležnosti Zajednice i da se na taj način zapravo izvrši revizija dogovorenog“, upozorava Drecun. On podseća da zbog opstrukcije Prištine već kasni sprovođenje sporazuma o ZSO. „Koliko će vremena biti potrebno za to, ostaje da se vidi, jer očigledno Priština preko ove odluke tzv. Ustavnog suda priprema novu zamku za Beograd, da u toku usaglašavanja Statuta pokuša da promeni neke ključne odredbe“, navodi Drecun.
Na pitanje šta sledi posle odluke Ustavnog suda Kosova, Vladeta Kostić objašnjava da je to usaglašavanje Statuta ZSO koji treba da odredi „organizacijsku kartu“ — koji su to izvršni organi, koji će biti zakonodavni organi Zajednice i na koji način će se birati predstavnici izvršnih organa.
„Za nas Srbe je veoma bitno da se status kvo ne menja što se tiče bilo kojih institucija dok se ne dogovori i ne profunkcioniše Zajednica, i u finansijskom, političkom i organizacijskom smislu“, kaže Kostić i dodaje da bi u suprotnom bila izgubljena i radna mesta i davanja iz budžeta Srbije „a svako ugašeno radno mesto i davanje znači jednu srpsku porodicu manje na ovim prostorima“.
Kostić napominje da politička elita Albanaca mora da prihvati realnost da će Zajednica pre ili kasnije biti formirana, a da će doneti dobrobit i Albancima koji žive u tim većinski srpskim opštinama, koji će svakako živeti bolje nego njihove komšije u većinski albanskim opštinama.
S druge strane, novinar iz Gračanice Živojin Rakočević ne veruje da će Zajednica promeniti nešto bitno u životu Srba na terenu.
„Od 1999. živimo u nekom bezvazdušnom zakonskom prostoru, a i sada smo u takvom prostoru. Živimo između velike Albanije i ZSO. Niko razuman i normalan ne može da ima velika očekivanja od svega toga, jer u osnovi je to povratak na kosovske zakone, koji će sada imati apsolutnu slobodu i neće imati nikoga ko će ih makar paralelizmom upozoravati da ne rade dobro i da su stvorili društvo koje ne obezbeđuje normalan život ne samo Srba nego i ogromnog broja Albanaca“, smatra Rakočević.
Milovan Drecun, međutim, napominje da ZSO, kada bude formirana, neće moći da bude omalovažavana, da će imati veoma jak uticaj na procese na KiM i da će biti najstabilniji oslonac za opstanak i prosperitet srpskog naroda.
„Zato je ta borba toliko teška jer Priština zna da će preko tog institucionalnog mehanizma biti onemogućena ne samo da ucenjuje srpski narod, da igra na podele srpskog naroda, već zna i da se preko ZSO država Srbija postepeno vraća na KiM“, zaključuje Drecun.
