Cilj je da se stane na put DAEŠ-u, koji u ovoj zemlji ima značajno uporište.
Širenje ove terorističke organizacije omogućio je haos u kome se Libija našla nakon vojne intervencije zapadnih zemalja 2011. godine, na čelu sa Francuskom. U zemlju čije granice više nisu bile zaštićene ušli su džihadisti sa Bliskog istoka, ali i iz Jemena i Sudana, koji drže značajne teritorije na severoistoku zemlje.
DAEŠ se proširio u primorskoj oblasti sve do Sirte, rodnog grada Muamera Gadafija, u čijoj blizini je i ubijen. To znači da su na manje od 400 kilometara od Tripolija i na oko 500 kilometara od evropske obale. Osmatrački letovi francuske avijacije su utvrdili da se organizacija proširila na oblasti u kojima se nalaze naftne rafinerije i da u njima kontrolišu puteve i trgovinu.
Libija „prioritet“ za Pariz
Za francuski državni vrh Libija je postala prioritet nakon terorističkih napada u Parizu. Na DAEŠ u Libiji se gleda kao na ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost.
Planovi za vojnu intervenciju u Libiji su zato intenzivirani, ostaje da se odredi kada i kako će biti pokrenuta nova kampanja. Za Pariz je ona „neophodna“ i „hitna“. Prema izvorima iz Ministarstva odbrane koje prenosi list Figaro, vojna operacija se može očekivati u narednih šest meseci, moguće i pre proleća.
Pariz, koji je uključen u više vojnih operacija u Africi, u kojima učestvuje oko 35-000 vojnika, ne namerava da šalje nove trupe. Kao i u Siriji, postavlja se pitanje ko će se onda na terenu boriti protiv džihadista.
Od pada Gadafija Libija je imala dve vlade i dva premijera, koje su podržavale suprotstavljene vojne frakcije. Sporazum dve strane o vladi nacionalnog jedinstva, koji je potpisan 17. decembra pod nadzorom Ujedinjenih nacija, odbačen je odmah potom i Libija još uvek nema vladu.
Podrška vlade je, međutim, neophodna kako bi vojna intervencija na jednu zemlju bila legalna prema međunarodnom pravu. Neimenovani evropski posmatrač koga citira Figaro, kaže da postoje dve mogućnosti:
„Ili će međunarodna zajednica uspeti da postavi vladu koja će potom tražiti stranu intervenciju kao podršku u borbi protiv Islamske države ili će, ukoliko nova vlada ne uspe da preuzme vlast, intervenisati pod izgovorom da je u Libiji anarhija.“
Evropljani ne dele informacije
Abderahman Svehli, koga su Ujedinjene nacije predložile da vodi Državni savet ukoliko se primeni sporazum od 17. decembra, naziva „glupima“ one koji traže bombardovanje.
„Ja sam protiv svake međunarodne intervencije zato što su neki na ivici da se priključe Islamskoj državi u borbi protiv Zapadnjaka“, rekao je Svehli Figaru. „Mogu da ih zaustave samo Libijci koji se bore“.
Za visokog funkcionera Ministarstva spoljnih poslova u Tripoliju, koga prenosi dnevni list, ideja o bombardovanju je skandalozna.
„Evropljani govore o intervenciji, ali nam nisu ostavili ni najmanju mogućnost da se sami izborimo sa DAEŠ-om. Ne dele informacije kao ni Tunišani. To vodi do toga da u Libiju normalno ulaze ljudi koje ne hapsimo jer ne znamo da su pripadnici DAEŠ-a!“, kaže ovaj neimenovani funkcioner.
U Libiji se, prema francuskim izvorima, bori oko 3.000 džihadista DAEŠ-a.
Da li će biti dovoljno bombi?
Dok se planovi za napad na ovu zemlju intenziviraju, pojavila se bojazan da neće biti dovoljno bombi. Na mogućnost da će ponestati bombe „vazduh-zemlja“ ukazuje se u parlamentarnom izveštaju koji je upravo objavljen u Francuskoj.
Razlog je „tenzija na tržištu bombi zbog toga što se brojne zemlje ponovo naoružavaju“, navodi se u ovom dokumentu. SAD, koje proizvode delove za francuske bombe, previše su zauzete povećanom potražnjom od strane Saudijske Arabije pa „neće možda moći da u isto vreme pošalju isporuke svim potencijalnim klijentima“.
