Nije redak slučaj da u istočnoevropskim državama za premijera ili šefa države bude izabran strani državljanin. Bivša Savezna Republika Jugoslavija i Letonija imaju to iskustvo. U Hrvatskoj do sada to nije bio slučaj, ali Hrvatska je imala stranog državljanina na mestu ministra odbrane — Gojka Šuška. Šušak se među Hrvatima pojavio iz Kanade, države iz koje dolazi i novi premijer Tihomir Orešković.
Ovaj finansijski stručnjak dolazi iz multinacionalne farmaceutske kompanije i nije mu prvi put da je u Hrvatskoj. Prethodno je bio na mestu direktora „Plive“. Njegova biografija, osim profesionalne, malo je poznata. Reklo bi se, za premijera „ekspertske vlade“ i to je dosta. Međutim, o čoveku koji će se baviti i politikom, a posao premijera je upravo to, važni su i neki drugi detalji — politički svetonazor, na primer.
Na isti način je i američki državljanin Milan Panić postao premijer SRJ. Imenovan od strane Miloševića, o njemu se u javnosti znalo taman koliko i o Oreškoviću, ali tu se sličnosti ne završavaju. Obojica, kako rekosmo, dolaze iz farmaceutskog biznisa. Obojica su došla na mesto premijera „ekspertskih vlada“. Obojica su rezultat kompromisa. I, konačno, obojica imaju problem u savlađivanju maternjeg jezika.
Orešković, međutim, nije jedino iznenađenje koje su poslednji izbori doneli Hrvatskoj. Iznenađenje je i izborni uspeh Mosta nezavisnih lista, heterogene grupacije sastavljene od nezadovoljnika iz tradicionalnih hrvatskih stranaka, koji su postali jezičak na vagi između Domoljubne koalicije (okupljene oko HDZ-a) i koalicije Hrvatska raste (okupljene oko SDP-a dosadašnjeg premijera Milanovića). S obzirom da „velika koalicija“ nije dolazila u obzir zbog nepremostivih razlika između dve najjače partije, za hrvatske političare ostala su dva rešenja — novi izbori ili „ekspertska vlada“. I odlučili su se za drugo rešenje.
Ko će biti ministri-„eksperti“ još je nepoznato, kao što je nepoznat i vladin program. Hoće li to biti program HDZ-a, Mosta ili neka kompilacija? Ili možda nešto sasvim novo? Telenovela se, dakle, ne završava izborom premijera.
Kao što su imali posla sa stranim državljanima na čelu vlada, istočnoevropski narodi imali su iskustva i sa „ekspertskim vladama“. Koje im nisu donele mnogo toga dobrog. Jer vlade sačinjene od eksperata ne mogu da funkcionišu na pravi način. Ministri se razumeju samo u svoj resor, nema timskog rada, a ministar-ekspert u svojoj oblasti ne mora da se razume u politiku, a svaka vlada na svetu bavi se isključivo politikom. Ministri bilo koje vlade na svetu nisu odgovorni samo za svoj resor, već za politiku celokupne vlade.
U dosadašnjoj karijeri Tihomir Orešković bio je uspešan, ali se bavio biznisom, u politiku se nije mešao. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da će i na tom polju biti uspešan, osim ako plan nije da se vlada bavi uskim delokrugom rada, dok se politikom bave političari iz Mosta i HDZ-a. Tada ćemo u Hrvatskoj imati primenjen sovjetski sistem u kome politiku određuje politbiro, dok je vlada tehničko telo. Nezahvalno je predviđati razvoj događaja u telenovelama.
