Sankcije su produžene do kraja jula sledeće godine. „Ipak, u svetlu rastućeg nezadovoljstva pojedinih evropskih zemalja zbog sankcija, neizvesna je budućnost ograničavajućih mera (posle isteka ovog novog roka)“, piše u članku.
Rat sankcijama sve više zamara vlade pojedinih zemalja, pre svega Italije i Francuske, koje odavno održavaju veze s Rusijom, uključujući sferu energetike.
Tako je italijanski premijer Mateo Renci još pre glasanja izjavio da smatra da su sankcije protiv Ruske Federacije „politika dvojnih standarda“ i izrazio nezadovoljstvo zbog pritiska Nemačke na druge zemlje u vezi s antiruskim merama. On je takođe napomenuo da Nemačka pritom učestvuje u zajedničkim projektima s Rusijom.
Prema Rencijevim rečima, Nemačka se „prvi put“ našla u manjini prilikom razmatranja pitanja sankcija iza zatvorenih vrata.
Sada je Evropska unija u teškoj situaciji zbog priliva izbeglica koje beže od rata u Siriji i evropske zemlje teže da uspostave partnerske odnose s Moskvom kako bi zajedničkim naporima rešile sirijsku krizu, podseća list.
