„Tajnost u glasanju podrazumeva slobodu delegata da biraju one koji, po njihovom mišljenju, treba da budu u vrhu stranke, a istovremeno, time se omogućava da se dobije pravi rezultat — koga stranka podržava, a koga ne“, kaže analitičar Dejan Vuk Stanković.
Tajno glasanje je demokratska tekovina za koju su se narodi izborili teškom mukom kroz dugotrajan proces.
Poznato je iz istorije koliko se opozicija u Kraljevini Jugoslaviji borila za tajnost glasanja. Umesto javnog glasanja, na izborima za Narodno predstavništvo (Narodno predstavništvo Kraljevine Jugoslavije imalo je dva doma — Narodnu skupštinu i Senat) uvedeno je tajno glasanje, gumenim kuglicama tridesetih godina. Biraču bi na izbornom mestu bila dodeljena gumena kuglica, on bi ruku gurnuo u sve kutije i na kraju pokazao praznu šaku kao dokaz da je glasao. Ovaj sistem je uveden zbog velikog broja nepismenih.
Srpska napredna stranka je posle sedam godina postojanja odlučila da uvede tajno glasanje prilikom izbora stranačkih organa. Do sada, oni su birani aklamacijom. Odlukom Predsedništva, Srpska napredna stranka prestala je da bude jedinstveni slučaj u Evropi, jer je izbor stranačkih organa aklamacijom prestala da bude praksa evropskih partija od pada Gvozdene zavese.
Tajno glasanje je normalan način izbora u jednoj velikoj i ozbiljnoj partiji, kaže analitičar Cvijetin Milivojević.
„Tokom 25 godina višestranačja u Srbiji, mogli smo da vidimo da je većina stranaka u Srbiji svoje stranačke funkcionere birala tajno, sem jednog izuzetka u poslednje vreme, koji se zove SPS i gde je predsednik stranke faktički držao u neizvesnosti svoje najbliže saradnike skoro godinu dana pre nego što je saopštio ko će da bude potpredsednik stranke“, kaže Milivojević.
Jedina harizma koja se ne dovodi u pitanje u SNS-u je harizma premijera Vučića, njegov rejting je neokrnjen i ima apsolutnu vlast u svim stranačkim organima, dok istovremeno, drugi funkcioneri SNS-a nemaju tu vrstu harizme, kaže Milivojević, te ispada da je tajno glasanje dobar način da članstvo stranke, putem svojih delegata na skupštini odluči ko će biti najbliži Vučićevi saradnici.
„Ne sumnjam da će, s obzirom na činjenicu da Vučić apsolutno vlada Glavnim odborom SNS-a, bilo ko da bude izabran, to biti neko od njemu bliskih i odanih saradnika“, zaključuje Milivojević.
Ovakva odluka Predsedništva SNS-a, prema Milivojevićevom mišljenju, ne dopada se nikome od trenutnih potpredsednika stranke jer niko od njih više nije siguran u svoju poziciju, što je, prema njegovim rečima dobro. Tajno glasanje predstavlja vrstu rešenja koje bi trebalo da pokaže ko ima ozbiljnu podršku članova SNS-a, zaključuje Milivojević.
