Izbori koji se u nedelju održavaju u Španiji nisu bili toliko neizvesni od uvođenja demokratije u ovoj zemlji nakon smrti generala Franka, 1975. godine. Dvopartijski sistem, koji se ustalio od početka 80-ih godina, na putu je da se uruši. Nove političke snage i lideri koji su rođeni nakon diktature, tridesetsedmogodišnji Pablo Iglesijas i godinu dana mlađi Albert Rivera, na putu su da promene ustaljeni politički poredak.
Razlog je ekonomska kriza koja je zemlju uvela u recesiju iz koje ni socijalisti bivšeg premijera Hosea Luisa Zapatera ni desničari Marijana Rahoja nisu umeli da je izvuku. Nezaposlenost u zemlji je i dalje veća od 20 odsto, a veliki broj Španaca, naročito onih mlađih, smatra da vlada, oslabljena korupcionaškim aferama, nije u stanju da zaštiti njihove interese.
Iglesijas je harizmatični lider Podemosa („mi možemo“). Ova partija španske nove levice iznikla je iz pokreta Indignados („revoltirani“), čije pristalice su na ulicama španskih gradova demonstrirale protiv neoliberalne politike španske i drugih evropskih vlada i mera štednje od kojih najveće posledice snosi srednja klasa i siromašni slojevi društva.
Iglesijas je oštricu svojih nastupa usmerio na političke „kaste“ i rivale koje naziva političarima prošlosti. U mladosti je bio aktivista, organizator altermondijalističkih skupova, pre nego što je postao profesor na fakultetu političkih nauka i sociologije u Madridu.
Rivera je lider partije Sijudadanos („građani“), nove desničarske stranke koja je dobila podršku poslovne i medijske elite, liberalne verzije Podemosa. Karijeru je počeo u podmlatku konzervativne partije na vlasti, iz koje je izašao 2006. godine kada je osnovao novu partiju. Prodor je napravio na regionalnim izborima u maju i na izborima u Kataloniji u septembru, kada je postao alternativa za brojne glasače nezadovoljne tradicionalnim partijama.
Poslednje ankete ukazuju da konzervativci Marijana Rahoja vode, ali da neće osvojiti većinu. Bitka se vodi za drugo mesto, gde su rame uz rame socijalisti i Podemos (21 odsto za socijaliste i 20 za Podemos, prema istraživanju objavljenom u Andori dan pred izbore).
To znači da su moguća tri ishoda.
Prvi je da Rahoj ponovo bude izabran za predsednika španske vlade, ukoliko dobije glasove partije koju predvodi Rivera. Ukoliko ne dobije njihove glasove, neće biti izabran.
Drugi ishod je da socijalisti i Podemos dobiju više glasova od Narodne partije i Sijudadanosa. Ukoliko naprave koaliciju, nova španska vlada bi mogla da bude levičarska.
Treća mogućnost je da ne dođe do formiranja koalicija i da se raspišu novi izbori.
Ali čak i ako partije uspeju da udruže snage i dogovore se oko koalicije, politička karta zemlje će nakon ovih izbora biti značajno izmenjena.
Kakav god da bude bio ishod, Španija ulazi u period političke nestabilnosti.