Kriza u regionu posebno je istakla podele između dva istaknuta državnika Kraljevine — prestolonaslednika Muhameda bin Naifa el Sauda i njegovog naslednika Muhameda bin Salmana el Sauda.
Kraljevina je takođe destabilizaovana pretnjama raznih džihadističkih grupa, koje u toj zemlji imaju sve više sledbenika.
Prema podacima koje je nedavno objavio centar za analitiku „Sufan grup“, oko 2.500 Saudijaca je već pristupilo DAEŠ-u, takozvanoj Islamskoj državi, što ovu zemlju čini drugom u svetu po broju pristalica ove terorističke organizacije.
Zbog međunarodnih i regionalnih pritisaka i unutrašnje nestabilnosti, Saudijska Arabija se nalazi u pomalo paradoksalnoj poziciji — s jedne strane je kritikuju zbog favorizovanja DAEŠ-a i propagiranja vehabističke ideologije u regionu, a istovremeno ove terorističke grupe predstavljaju direktnu pretnju za zemlju.
U takvoj situaciji, Kraljevina donosi odluku da formira „islamsku koaliciju za borbu protiv terorizma“, koju će činiti 34 zemlje.
Kako navodi list, Rijad time želi da pokaže da je na čelu borbe protiv terorizma. Međutim, postavlja se pitanje koja zemlja će odlučivati o tome koja grupa je teroristička a koja nije, uzimajući u obzir činjenicu da Rijad u svom saopštenju o objavi koalicije nigde eksplicitno nije pomenuo borbu protiv DAEŠ-a.
Kao primer list navodi Egipat — zemlja je članica koalicije i sve grupe povezane sa Muslimanskom braćom smatra teroristima. Katar, s druge strane, ne svrstava Nusra front, ogranak Al Kaide koji dejstvuje u toj oblasti, među terorističke organizacije. Sama Saudijska Arabija najvećeg neprijatelja vidi u Iranu i njegovim saveznicima.
Nejasno je i pitanje gde će ova koalicija biti u stanju da interveniše. Svaka vojna operacija u Siriji i Iraku ojačala bi pozicije Damaska i Bagdada, koji su saveznici Irana.
Stvaranje koalicije muslimanskih zemalja, pretežno sunitskih, za borbu protiv islamske patologije, koja svoju snagu crpi iz marginalizovanih sunitskih zajednica, čini se kao jedino rešenje za poraz DAEŠ-a.
Međutim, bez zajedničke vizije i relaksiranijih odnosa između Rijada i Teherana, kao i bez političkog rešenja u Siriji i Iraku, koje bi uključivalo i sunite, teško je predvideti kako bi ova koalicija mogla biti delotvorna u borbi protiv terorizma, zaključuje libanski list.
