Premijer Srbije Aleksandar Vučić uveren je da ako rešimo tri ključna problema — 17 velikih društvenih firmi u restrukturiranju, nenaplative kredite i reformu javne administracije, po ekonomskim pokazateljima možemo da se nađemo među razvijenijim zemljama EU.
Grubišić kaže da, pored zadataka koji Srbiju čekaju u narednoj godini, a koje je naveo šef Vlade, ima još nekoliko velikih izazova za domaću privredu.
„Visoka stopa nezaposlenosti je veliki problem, ali ako postignete navedene reforme, oporavite privredna očekivanja i dobijete stabilan ambijent za investicije i privredni rast, samim tim ćete smanjiti i stopu nezaposlenosti i ostvariti neke druge potrebne ciljeve“, navodi Grubišić.
Prema njegovim rečima, u ekonomiji uvek postoji ono na šta možete u većoj ili manjoj meri da utičete, dok ima i stvari na koje ni sama Vlada ne može da utiče.
„Neke komponente ekonomske politike ne možete kontrolisati u potpunosti. Na primer, problem nenaplativih kredita je polje na kojem i sama Vlada može malo toga da uradi. Oni su prisutni, a država posredno može nekim merama da oporavi likvidnost u privredi kako bi taj problem smanjila“, objašnjava Grubišić.
Sa druge strane, reforma javne administracije je oblast gde je Vlada direktno odgovorna za primenu reformskih procesa i ona, navodi naš sagovornik, kada nešto najavi, to može i da realizuje.
„Treba imati u vidu da su i prethodne vlade najavljivale promene u javnoj administraciji, međutim istorija nas uči da to nije lako postići, jer to prosto nije popularan politički potez. U kojoj meri će se kreatori ekonomske politike uhvatiti u koštac sa tim i koliko će Vlada u tome biti dosledna, zavisiće od situacije na terenu, da li je Vlada stabilna i koliko joj je važna popularnost unutar biračkog tela“, kaže Grubišić.
On dodaje da restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje broja zaposlenih zavisi od kompletnih strukturnih reformi u zemlji.
„Tempo smanjenja zaposlenih u javnim preduzećima treba da prati povećanje zaposlenih u privatnom sektoru. To je ono što je ključno, nama trebaju privatne investicije. Pitanje je koliko će taj investicioni ambijent biti stabilan i atraktivan za privatne investicije i ulaganja, kako bi oni koji su višak u javnom sektoru pronašli posao na drugoj strani“, kaže naš sagovornik.
On objašnjava da je ideja reformi da se podstakne privredni rast, što jednim delom zavisi od sveobuhvatnih reformi i doslednosti u njihovom sprovođenju, a drugim delom od takozvanog „spoljnjog faktora“.
„Ono što je van naše kontrole su dešavanja u evrozoni, stabilnost valuta, politički i investicioni ambijent, jer nama uglavnom sa te strane dolazi kapital. Imamo faktore koji deluju u raznim pravcima, one negativne kao što su migrantska kriza i visok javni dug, ali imamo i neke pozitivne signale, kao što je podizanje referentnih kamatnih stopa u SAD. Kada američka privreda raste, nakon toga po pravilu u talasima raste i evropska privreda. To blago slabljenje evra u odnosu na dolar i neke druge glavne valute pogoduje konkurentnosti evropske privrede i investicionom ambijentu“, navodi Grubišić.
Teško je predvideti političke procese i šta će u skorijoj budućnosti prevagnuti, ali iz ekonomskog ugla stižu ohrabrenja da možemo očekivati nešto jače podsticaje po pitanju investicija, zaključuje naš sagovornik.
