Vojno angažovanje Nemačke na ratištima širom sveta nije u tradiciji nemačke odbrambene politike nakon Drugog svetskog rata. Odluka Berlina da pošalje 1.200 vojnika kao podršku zapadnoj koaliciji koja bombarduje Siriju, što je reakcija na terorističke napade u Parizu, nije promenila tu politiku.
Huber Vecel, spoljnopolitički urednik u nemačkom listu „Zidojče cajtung“, kaže za Sputnjik da nijedan nemački vojnik ne ide u Siriju.
„Oni idu u Tursku, biće na brodovima u Mediteranu. Nemačka nije direktno uključena, to nisu borbene jedinice, već trupe za podršku, tehničari i piloti u transportnim avionima i avionima koji učestvuju u osmatračkim misijama“, kaže nemački novinar, bivši dopisnik iz Vašingtona.
Nemački nedeljnik „Špigl“ preneo je da je američki sekretar za odbranu Ešton Karter poslao pismo Berlinu u kome traži veću vojnu saradnju Nemačke u vojnim operacijama u Siriji.
Kancelarka Angela Merkel je za kanal ZDF rekla da Nemačka dovoljno doprinosi i da neće slati dodatne trupe. To, međutim, ne znači promenu odnosa sa SAD, ocenjuje Vecel.
„Nema promene u odnosima Berlina i Vašingtona. Amerikanci su rekli da bi voleli da vide da Nemci i drugi Evropljani urade više u Siriji nego što to sada čine. Ali oni dobro znaju šta nemačka vojska može i šta je nemačka javnost spremna da podrži i nema ozbiljnijeg pritiska na Nemačku da uradi više. Ako imamo u vidu unutrašnju situaciju, Nemačka čini najviše što može u ovom trenutku“, kaže nemački novinar.
Ruski stručnjak Aleksandar Galkin ocenjuje da je u pitanju izjava za unutrašnje potrebe.
„Merkelova neće pogoršavati odnose sa SAD. Bilo bi neozbiljno očekivati da će se Nemačka aktivnije mešati u bliskoistočne procese jer Berlin to neće, pre svega iz unutrašnjepolitičkih razloga. SAD će progutati ovu pilulu ali to neće zaboraviti Berlinu“, smatra Galkin.
Ruski analitičar tumači izjavu Merkelove kao nameru da nemačkoj javnosti pokaže da Nemačka nije američki satelit. Ovakav utisak je ostavila afera prisluškivanja američke obaveštajne agencije NSA, čija je meta bila i nemačka kancelarka, kao i saznanje da joj je nemačka tajna služba BND pomagala u prisluškivanju saveznika, među kojima je i Francuska.
Francuski novinar i analitičar Žan-Mišel Katrpoen kaže za Sputnjik da je nemačko javno mnjenje kritičnije prema Vašingtonu otkad su izbile ove afere.
„Otkrili su da Amerikanci rade šta hoće i prisluškuju ceo svet i, što je još gore, da BND blisko sarađuje sa CIA. Nemcima to smeta, kao što jednom delu javnosti, a naročito nemačkim preduzećima, smeta agresivna politika prema Rusiji i sankcije koje ne škode Amerikancima već evropskim preduzećima“, kaže Katrpoen.
Njegov nemački kolega objašnjava da je nakon afere sa prisluškivanjem poraslo nepoverenje prema Vašintonu, ali samo u javnosti.
„To nije pomoglo u odnosima Nemačke i SAD, ali za obe vlade je to prošlost. Na političkom i vojnom planu imaju dobre veze“, kaže Vecel.
Katrpoen smatra da to što Berlin ne menja politiku prema Vašingtonu jeste problem za Evropu, koja ne razvija sopstvenu odbranu već je zavisna od Vašingtona. Nepostojanje zajedničke evropske odbrambene politike ostavlja je nezaštićenu od spoljnih pretnji, kao što je pretnja od DAEŠ-a“, kaže sagovornik Sputnjika.
„Za Nemce su Amerikanci atomski kišobran, jedini koji mogu da ih odbrane ako se jednog dana nešto desi sa Rusijom. Ali problem evropske odbrane danas nisu Rusi, već kako se odbraniti od islamista i sprečiti destabilizaciju čitavog mediteranskog basena“, zaključuje francuski novinar.
