00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Jak dolar, slab evro i druge posledice

© Flickr / Kurtis GarbuttSavezne rezerve Sjedinjenih Američkih Država
Savezne rezerve Sjedinjenih Američkih Država - Sputnik Srbija
Pratite nas
Oluka je ekonomski racionalna, ali je svakako i politička, bez obzira na to što sistem američkih centralnih banaka predstavlja nezavisne finansijske institucije.

„Američka ekonomija se pribrala, inflacija i dalje ne raste, ali je nezaposlenost pala (ne može mnogo niže od sadašnjih 5 odsto) i postoji solidan rast BDP“, kaže za Sputnjik Slaviša Tasić, profesor ekonomije na američkom Univerzitetu Meri, pojašnjavajući zašto su Federalne rezerve SAD povećale referentnu kamatnu stopu prvi put nakon 2006. godine.

Plutanje novca

Američka referentna kamatna stopa, dodaje profesor Tasić, punih sedam godina bila je na praktično nultom nivou (0-0.25 odsto), što je bila istorijski specifična situacija. Pošto se, kako kaže, ekonomija nije brzo oporavljala, a inflacija je uporno bila ispod uobičajenog nivoa od 2 odsto, kamata je sve to vreme držana na nuli.

Američki dolar - Sputnik Srbija
SAD podigle referentnu kamatnu stopu

„Relaksirana monetarna politika je donela obilje novca koje je ’plutalo‘ svetskim tržištima, što je vodilo rastu vrednosti raznih vrsta imovine (akcije, nekretnine, obveznice…). To se videlo i u Srbiji, jer je cena duga od 2012. dosad pala za 3-4 procentna poena (kad govorimo o 10-godišnjim evroobveznicama)“, konstatuje za Sputnjik Nenand Gujaničić iz „Vajs brokera“.

Ovakva odluka je i za ekonomistu Dejana Šoškića, bivšeg guvernera Narodne banke Srbije, signal da se konačno američka privreda oporavlja i da će taj oporavak sa sobom po pravilu voditi ka tome da i druge privrede koje su oslonjene na američku imaju priliku da oporave i svoju ekonomsku aktivnost. S druge strane, upozorava Šoškić, treba biti svestan činjenice da sam taj oporavak u Americi još uvek nije dovoljno jak.

Za i protiv

Kamata se, kako pojašnjava Slaviša Tasić, podiže obično kad je ekonomija pregrejana. U SAD su, kako kaže, indikatori različiti.

„Inflacije nema (što znači nije bilo potrebno povećanje kamata), ali moguće je da su neke druge cene naduvane (berza i nekretnine), iako za te stvari ne postoje precizni indikatori. Skup dolar je takođe bio argument protiv podizanja kamata; a preko skupog dolara i jeftina nafta i druge robe“, dodaje Tasić, smatrajući da je bilo argumenata i „za“ i „protiv“.

Džihadisti Islamske države - Sputnik Srbija
SAD dnevno troši devet miliona dolara na borbu protiv ID

Nije normalno da kamatne stope budu nula ili blizu nula odsto, konstatuje Dejan Šoškić, i ističe da je normalno da novac nešto vredi, odnosno da se plaća cena pozajmljivanja.

„Svaki rast tih kamatnih stopa u dolarima značiće, pored ostalog, i pritisak na druge valute, pre svega na valute zemalja u razvoju“, precizira Šoškić. 

On podvlači da bi po pravilu trebalo očekivati nastavak okolnosti u kojima evro ima više razloga da slabi u odnosu na dolar nego da jača, iz prostog razloga što u ovom trenutku Evropska centralna banka upravo primenjuje one mere koje je Amerika primenjivala od 2008. godine.

Otuda to, dodaje Šoškić, s jedne strane slabi evro, što nije loše za evropsku privredu jer povećava konkurentnost evropske privrede na inostranim tržištima, a s druge strane imamo nešto restriktivniju monetarnu politiku u Americi.

„Dakle ovaj sad rast kamatnih stopa koji će se možda i sledeće godine nastaviti čini američku valutu atraktivnijom, tako da će verovatno doći do seljenja iz evra ka dolaru, odnosno do jačanja dolara u odnosu na evro“, pojašnjava Šoškić. „Međutim“, dodaje on, „dobar deo tih procesa i očekivanja već je ugrađen u postojeći devizni kurs, tako da se ne treba iznenaditi da ta pomeranja i ne budu preterano značajna u narednom periodu“.

Šta se dalje može očekivati?

Od same odluke je, kako tvrdi Gujaničić, bitniji tempo daljeg podizanja stope Feda, a to je sada teško predvideti. Istorija govori da SAD upadnu u recesiju godinu-dve dana nakon što počne podizanje stopa. Dakle, sve će zavisiti od „finog podešavanja“ Feda.

kineska valuta juan - Sputnik Srbija
Maksimalni rast juana prema dolaru za poslednjih 10 godina

Slaviša Tasić misli da ovakva odluka neće mnogo toga promeniti jer je ovo povećanje već ugrađeno u očekivanja. Toliko je dugo najavljivano i spremalo se za njega da su svi to već ugradili u planove i računali sa tim. „Danas tržišta nisu jako reagovala, očekivalo se da se to dogodi“, konstatuje profesor Tasić.

„Kad govorimo o učesnicima na tržištu (investitori u finansijske instrumente, robu i sl), svi se oni ponašaju u skladu sa očekivanjima u budućnosti. Stoga je za investitore mnogo važnije kada se desi neki događaj koji nije očekivan, ili se odigra na drugi način nego što je predviđano (recimo, da je sada bilo oštrije povećanje stope)“, tvrdi Nenad Gujaničić.

Dok Dejan Šoškić misli da je ovo povećanje referentne kamatne stope pre svega ekonomska odluka, broker Gujaničić kaže da je odluka ekonomski racionalna i da je osnovni motiv ekonomski, ali da je svakako i politička, bez obzira na to što sistem američkih centralnih banaka predstavlja nezavisne finansijske institucije.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala