Linta za Sputnjik kaže da će kampanja trajati do 15. marta i da je cilj da što više ljudi popuni obrazac na sajtu Saveza.
Prema njegovim rečima, evidentiraće se kompletna pokretna i nepokretna imovina u šest kategorija: uništena, oštećena imovina, imovina oteta raznim falsifikovanim ugovorima, zatim neadekvatno prodana, neadekvatno razmenjena i neadekvatno obnovljena imovina.
„Svako će moći da u obrascu opiše svoj slučaj. Ako je neko npr. neadekvatno razmenio ili prodao kuću, moći će da opiše svoj slučaj. Kad završimo kampanju, pozvaćemo relevantne stručnjake da naprave analizu a posle toga i izveštaj koji će prevesti na engleski jezik“, kaže Linta.
Posle toga, izveštaj će biti prosleđen svim relevantnim međunarodnim organizacijama — Ujedinjenim nacijama, Evropskom parlamentu, Evropskom savetu, Evropskoj komisiji, Savetu ministara EU, OEBS-u…
Linta podseća da je poslednji popis uradila država SRJ 1996. godine, ali to je „stavljeno na stranu“, a tek 2001. urađen je izveštaj na osnovu tog popisa. Međutim, umesto da država izveštaj iznese međunarodnoj javnosti, on je „stavljen u fioku“.
„Tada je obrazac popunilo 68.000 domaćinstava, odnosno porodica i neka procena je, nezvanična, da su te porodice oštećene za oko 30 milijardi dolara. To je samo bilo, ako se ja ne varam, za Hrvatsku, mislim da nisu čak popisivani ni ljudi iz BiH“, kaže Linta.
Ključna stvar je kako animirati ljude od Australije do Kanade da masovno ispune obrazac koji bi reprezentovao jednu porodicu. Suština je da bilo koji član porodice koja je oštećena u državama bivše Jugoslavije izdvoji pola sata, popuni obrazac, klikne „pošalji“, nakon čega će se obrazac naći u bazi podataka Saveza.
Obrazac možete naći OVDE.
