Lider terorističke organizacije DAEŠ–a Abu Bakr el Bagdadi drugi je na „Tajmovoj“ listi ličnosti godine, odmah iza nemačke kancelarke Angele Merkel. Direktorka američkog nedeljnika Nensi Gibs objasnila je ovaj izbor, koji je mnoge iznenadio, time što kriterijum nisu samo uzorne ličnosti i da je u prošlosti i Adolf Hitler izabran za ličnost godine. Lider DAEŠ–a je na listu dospeo nakon terorističkih napada koje su sledbenici ove organizacije počinili po svetu, od kojih su najveći utisak na zapadno javno mnjenje ostavili napadi u Parizu.
Ko je El Bagdadi, lider zloglasne organizacije?
Suprotno harizmatičnom vođi Al Kaide Osami bin Ladenu, El Bagdadi, ili Ibraim Avad Ibraim Ali el Badri, kako glasi njegovo puno ime, diskretan je lider organizacije koja je za nekoliko godina uspela da osvoji većinu Iraka i Sirije i privuče džihadiste iz čitavog sveta. Zbog retkih pojavljivanja u javnosti nazvan je „nevidljivi šeik“.
Svet ga je otkrio 29. juna 2014. godine, kada je proglasio kalifat takozvane Islamske države Sirije i Iraka, u jednom od retkih javnih pojavljivanja u džamiji u iračkom gradu Mosulu.
Projekat takozvane Islamske države, međutim, osmišljen je mnogo ranije kao odgovor na američku invaziju Iraka. Njeno osnivanje prvi put je najavila Al Kaida u oktobru 2006. godine:
„Vaša braća vam obznanjuju osnivanje Islamske države u Iraku kako bi zaštitili našu veru i naše vernike… Evo radosnih novosti iz Mesopotamije, zemlje kalifa. Neka nas Bog oslobodi krstaša i sefevida (šiita). Biće to snažan štit za zaštitu sunita i jedinstvo Mesopotamije.“
Sukob sa Al Kaidom
Razlog za osnivanje nove države, za Al Kaidu, jeste zaštita sunita u Iraku, koje je ponizila i rasturila okupaciona sila — Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici, „Jevreji“ i „Iranci“.
„Neka omraženi agresori i okupatori (Amerikanci) i otpadnici (šiiti) znaju da nam je krv sunita dragocena i da neće više besmisleno da bude prolivana. Suočićemo se sa svakim izazovom zahvaljujući božanskoj snazi, a (naša) osveta će biti snažnija, ozbiljnija i neće znati za granice. Neka znaju da su Bagdad El Rašida (Harun el Rašid, najpoznatiji bagdadski kalif koji je ratovao protiv Vizantije), zemlju kalifa, osnovali naši preci i da mi nastavljamo da na njoj ističemo zastavu jedinstva, zastavu naše države“, piše u saopštenju Al Kaide iz oktobra 2006. godine.
Kao šef DAEŠ–a imenovan je Abu Omar El Bagdadi, koji je u aprilu 2007. godine proglasio osnivanje „vlade“ koju je predstavio kao „prvu islamsku administraciju“ Iraka nakon pada režima Sadama Huseina, čija je prva meta bila nova Vlada Iraka.
Period koji je usledio obeležio je sukob Al Kaide i drugih radikalnih grupacija unutar DAEŠ–a, koji se završio rascepom. Na čelo organizacije 2010. godine stupio je Abu Bakr El Bagdadi koji je odbio da prizna lidera Al Kaide Ajmana el Zavairija. Zavairi je bio protiv toga da se DAEŠ proširi na Siriju, već da džihadiste u ovoj zemlji predvodi drugi ogranak Al Kaide, Front el Nusra. Ambicije Abu Bakra su bile veće.
Stidljiv i bez harizme
O mladosti lidera DAEŠ–a se ne zna mnogo — po jednoj verziji radikalizovao se još za vreme Sadama Huseina, a po drugoj po dolasku američkih trupa. U mladosti je bio član „Muslimanske braće“, egipatske panislamističke organizacije, da bi se kasnije priklonio salafistima. Pamte ga kao stidljivog, bez harizme i bez ambicija. Posvetio se izučavanju verskih spisa i postao doktor teologije.
U trenutku američke invazije Iraka 2003. godine bio je imam u džamiji u Samari. Po okupaciji Iraka uključio se u borbu protiv američkih snaga i osnovao vojnu frakciju. Već sledeće godine završio je u zloglasnom američkom zatvoru Buki, blizu granice sa Kuvajtom, koji je postao poznat kao mesto gde su se radikalizovali budući lideri DAEŠ–a.
Američki zatvori, od kojih su najpoznatiji Abu Graib i Gvantanamo, u kojima su Amerikanci primenjivali najrazličitije metode fizičkog i psihičkog zlostavljanja zatvorenika, kršeći sve postojeće međunarodne konvencije i zakone ratovanja, bili su pravi rasadnici budućih džihadista.
Bagdadi se u zatvoru upoznao sa liderima Al Kaide, koji su ga uputili u strateške i ideološke ciljeve organizacije. Po izlasku iz zatvora pridružio se DAEŠ–u i četiri godine kasnije postao njen lider. SAD su ga 2011. godine označile kao teroristu i ponudile 10 miliona dolara za informacije koje bi pomogle njegovom hapšenju.
U trenutka kada se popeo za govornicu džamije u Mosulu da proglasi osnivanje takozvane Islamske države Iraka i Levanta, ta organizacija je već stekla kontrolu nad značajnim delom sirijske teritorije i izrasla u ozbiljnu vojnu i političku silu na Bliskom istoku.
