Tokom sastanka u Bagdadu 27. novembra, Mekejn je rekao premijeru Hajderu Abadiju da se o toj odluci „ne može pregovarati”, tvrdi Anan Fatlavi, šefica opozicionog Irada pokreta.
„Sto hiljada stranih vojnika, uključujući i 90.000 iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Jordana, i 10.000 vojnika iz Amerike biće raspoređeno u zapadnim regionima Iraka“, tvrdi šefica Fatlavi.
Ona je dodala da je Irački premijer protestovao zbog takvog plana, ali da mu je rečeno da je „odluka o tome već doneta”.
Mekejn i njegov kolega jastreb senator Lindzi Grejem pozivali su da se utrostruči broj američkih vojnika raspoređenih u Iraku na 10.000, a takođe zagovaraju slanje istog broja vojnika u Siriju da se bore protiv DAEŠ-a. Amerikanci bi podržali 90.000 vojnika međunarodnih kopnenih snaga koje bi pretežno činili suniti iz arapskih zemalja poput Egipta, Turske i Saudijske Arabije.
„Ovaj region je spreman da se bori. Ovaj region mrzi DAEŠ. Cela regija želi da Asad ode. Dakle, postoji mogućnost da se pod američkim vođstvom urade dve stvari: da se zada udarac DAEŠ-u i da se Asad primora da ode“, tvrdio je Grejem tokom zajedničke posete Bagdadu u novembru.
„Saudijska Arabija, Egipat, Turska — imaju regionalne armije i oni će ići u borbu ako ostavimo uklanjanje Asada na stolu. Većina borbe odvijaće se u regionu, dodao je on.
BREAKING: Baghdad calls Turkish troops in Iraq ‘incursion’, demands immediate withdrawal https://t.co/3Lrcuo808Z pic.twitter.com/TLTTRxkOFf
— RT (@RT_com) December 4, 2015
SAD trenutno ima oko 3.600 vojnika u Iraku, uključujući i 100 vojnika raspoređenih za specijalne operacije. Bela kuća okleva da izvrši veliku kopnenu operaciju, navodeći kao razloge velike troškove i gubitak ljudstva kao i moguće političke posledice onoga što će američki protivnici predstaviti kao još jednu zapadnu invaziju na arapski svet.
Mekejn-Grejemov plan takođe predstavlja rizik od direktnog sukoba između koalicionih snaga, s jedne strane, i Rusije i Iraka, s druge, koji i vojno pomažu Asadovu vladu i ne mogu ostati izvan borbe.
To dodatno dobija na značaju posle obaranja ruskog bombardera na tursko-sirijskoj granici, što Moskva smatra zabijanjem noža u leđa.
Bagdad je takođe zabrinut zbog turskog prisustva na svojoj teritoriji nakon što je Ankara poslala trupe u zapadni Irak i odbila da ih povuče, uprkos iračkim protestima.
