„U čemu je specifičnost ove strategije?“, pita se istoričar. Obama je govorio o vazdušnim napadima na lidere DAEŠ-a, teško naoružanje i infrastrukturu“, podsećao na to da će Vašington nastaviti da obučava i naoružava Iračane i Sirijce, spominjao je „američko liderstvo“ i vremenske okvire koje je šef Stejt departmenta Džon Keri postavio na bečkim pregovorima.
Sve navedeno, prema mišljenju Buta, moglo je da ostavi utisak samo na one čiji je opseg znanja o ratu u Siriji ograničen samo na Obamine govore, „oni koji odavno prate vesti znaju da nijedna od ovih operacija nije posebno uspešna“.
Komentator lista navodi svoje argumente: Da, Vašington bombarduje položaje DAEŠ-a i njihovu infrastrukturu, ali borci su i dalje sposobni da se brzo regenerišu – njihova delatnost ostvaruje se na osnovu poreza koje uzimaju od žitelja kalifata. Samo vazdušnim napadima nemoguće je prekinuti ovaj izvor finansiranja, navodi But.
„Da, SAD obučavaju sirijske i iračke borce za borbu protiv DAEŠ-a, ali najuspešniji vojnici i dalje su Kurdi, koji su zainteresovani samo za kurdske teritorije“, piše američki istoričar.
Vašington pokušava da spreči terorističke napade širom sveta radeći zajedno sa svojim saveznicima u koaliciji, ali ova strategija nije uspešna – teroristički napadi iznad Sinaja, u Parizu, u San Bernardinu, u Jemenu i Bejrutu govore sami za sebe.
Deo krivice za ove događaje, prema mišljenju Maksa Buta, snosi i Turska, koja nije sposobna da prekine tok regruta DAEŠ-a, koji u hiljadama pristižu na njenu teritoriju.
Što se tiče diplomatije, za političko rešavanje krize kamen spoticanja ostaje figura predsednika Sirije Bašara el Asada, dodaje analitičar.
„Zbog svega ovoga misleći ljudi u SAD su već shvatili da se DAEŠ ne može ’obuzdati’ uprkos onome što je Obama govorio neposredno pre terorističkih napada u Parizu. U nedeljnom govoru predsednik je odustao od svojih nezgrapnih pretenzija na uspeh, ali je opstala njegova čvrsta uverenost u efikasnost izabranog kursa“, smatra istoričar.
„Obama, tvrdoglav u svojoj privrženosti strategiji koja ne funkcioniše, gubi rat protiv DAEŠ-a i protiv islamističkog terorizma“, piše But.
To intuitivno oseća i američka javnost. Prema anketi televizijskog kanala Si-En-En, više od 60 odsto ispitanika nije zadovoljna kampanjom SAD pod rukovodstvom Obame protiv DAEŠ-a, a 53 odsto anketiranih podržavaju upućivanje kopnenih snaga u zonu konflikta.
Optimističnim brbljanjem teško se ljudi mogu ubediti da rat teče po planu, samo borbeni rezultati mogu da dovedu do odobravanja publike u zemlji, a ovi rezultati su daleko od idealnih, zaključuje američki istoričar.