Kada se u proleće 1982. godine Milka Planinc pojavila na mestu predsednice SIV-a, Jugoslavija je bila u šoku, ali je prodorna drugarica ubrzo nazvana „čelična ledi“. Međutim, i dvadeset godina kasnije, žene-ministri na prostoru bivše Jugoslavije bile su ekskluziva.
Srbija danas ima predsednicu parlamenta, a vlada četiri ministarke. Ako se može verovati medijima, mogla bi da dobije i petu, ministarku odbrane.
Pošto je prošlo vreme kada je na mestu ministra vojnog morao biti vojnik, potpuno je svejedno da li će to biti muškarac ili žena, kaže za Sputnjik sociolog Vladimir Vuletić. On ne vidi nijedno ograničenje zbog kojeg ministar vojni ne bi bila žena i misli da je srpsko društvo zrelo da prihvati ministra vojnog sa visokim potpeticama.
„Na kraju krajeva, ministar Gašić, koji je valjda još uvek ministar, sa vojskom nije imao nikakve veze pre nego što je postao ministar odbrane. Važno je da to bude neko ko ima iskustvo u politici, jer se pokazalo da je to mesto za onoga ko ume da vojsci donese više novca“, kaže Vuletić.
On dodaje da žene često imaju više takta, osećaja za diplomatiju, imaju mogućnost da konflikte razreše na način koji ne ugrožava zajednicu, ali da ne treba generalizovati, odnosno isticati njihove prednosti pred muškarcima.
„Ne treba ih isticati, zato što ih nemaju, kao što ni muškarci nemaju prednosti u odnosu na žene, kada je reč o političkim funkcijama. Jeste neobično, ali ne vidim da postoji bilo kakva funkcionalna razlika između muškarca i žena na ministarskim mestima“, kaže Vuletić.
I vojni analitičar Aleksandar Radić misli da je Srbija odavno spremna za ministra odbrane u suknji. Očigledno je da su muškarci pokazali da često imaju prejak ego i socijalno nisu dorasli situacijama u kojima se nađu, kaže Radić.
„To je postao ozbiljan problem, naročito sada kada imamo vlast koja je na funkcije dovela mnogo ljudi koji nemaju političko iskustvo, a tek kada je reč o iskustvu u određenom poslu, otvara se pitanje koliko je dobro i dalje takve kadrove postavljati za ministre“, kaže Radić za Sputnjik.
On dodaje da bi moglo biti vrlo interesantno kada se u jednoj tipično mačo sredini pojavi ministarka vojna. Po pravilu uhodani mehanizmi birokratske opstrukcije tada splasnu, birokrate ne znaju kako da se suprotstave ženi.
„Možda je u Srbiji došlo vreme da se napravi takav socijalni eksperiment, da vidimo šta bi se desilo sa uhodanim pravila igre muške sredine, kako bi se snašla u toj situaciji. Problem je kako ponovo vratiti vojne profesije unutar njenih prirodnih granica autoriteta koje treba da stvore, jer je politika ušla u svaku poru vojske“, kaže Radić.
Holandija, Francuska, Nemačka, zemlje čijim vojskama su upravljale žene, imaju i žene generale. I Srbija ima oficirke, ali još uvek nema generalicu. Radić smatra da će je imati kada političari prepuste profesionalcima da rade svoj posao.
„Mnogo veći problem od pitanja da li će ministar imati dugu plavu kosu ili je neće imati uopšte, jeste upravo nasleđe turbulencija u poslednjih nekoliko decenija, koje su dovele do degradacije profesije i konstantnog upliva politike do najnižeg nivoa odlučivanja u vojsci“, ocenjuje Radić.
Da li bi žena ministar mogla da pusti vojnike da samo budu vojnici? Žene bije glas da se teže kontrolišu od muškaraca. Jedan od demantija ove teze je incident sa ministrom Gašićem i ženom koja je radila svoj posao.
Sama činjenica da se u Srbiji govori i piše o tome da bi na čelo vojske mogla da dođe žena dovoljno govori o spremnosti srpskog društva da se u potpunosti pomiri sa činjenicom da žene i muškarci mogu jednako dobro da obavljaju neki posao.
