Umetnost uvek ide ispred vremena: sarajevski „Nadrealisti“ su predvideli raspad Jugoslavije, a legendarni britanski satirični sitkom „Da, premijeru“ izvitoperenu i neuhvatljivu logiku mnogih aktuelnih političkih elita.
Teško je, recimo, shvatiti odluku kijevskih vlasti da prećutno dozvole da dva miliona stanovnika Krima, koje oni uzgred budi rečeno i dalje smatraju građanima Ukrajine, ostanu bez struje od 22. novembra pa sve do 2. decembra kada je Rusija uspostavila prvu etapu energetskog mosta preko Kerčenskog moreuza do tog ruskog poluostrva. Isporuka struje prekinuta je kao rezultat akcije aktivista „Desnog sektora“ i pojedinaca iz redova krimskih Tatara koji su digli u vazduh postrojenja na jugu Ukrajine za prenos struje na poluostrvo. Na stranu to što činjenica da su Krimljani bili na ivici humanitarne katastrofe nije ganula nikog na Zapadu, ali ta diverzija poremetila je i snabdevanje strujom stanovnika Hersonske i Nikolajevske oblasti Ukrajine. Iz Kijeva su prvo rekli da će za otklanjanje kvara biti potrebna dva dana. Zatim je stiglo objašnjenje da pristalice blokade Krima u Ukrajini ne dozvoljavaju da ekipe za remont priđu oštećenim dalekovodima. Jača je, dakle, šačica ekstremista i izgrednika, da ne kažemo terorista, od ukrajinske države. Nedelju dana kijevske vlasti ništa ne preduzimaju, ne hajući ni za ugovorne obaveze koje imaju, a kamoli za humanost.
Onda je ukrajinski ministar energetike Vladimir Demčišin otvoreno rekao 30. novembra da linije elektrosnabdevanja neće biti uključene bez dogovora sa aktivistima krimsko–tatarskog naroda. Kao da na Krimu ne žive krimski Tatari.
Zanimljiv obrt u retorici Kijeva nastaje posle 2. decembra kada je, posle teškog perioda premošćenog uz pomoć stotina generatora dopremljenih na Krim, stanje koliko–toliko normalizovano uključenjem energetskog mosta, čemu je lično prisustvovao predsednik Putin. Već sutradan ujutro ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin, na marginama ministarskog sastanka OEBS–a u Beogradu, izjavljuje da „sada nema nikakve energetske blokade Krima“ i da snabdevanje Krima strujom „funkcioniše“. Nešto kasnije demantuje ga kompanija „Ukrenergo“ saopštenjem da nije obnovila isporuku struje na Krim, a istu informaciju je potvrdilo i Ministarstvo energetike Rusije. A predsednik Ukrajine Petro Porošenko u nezvaničnom razgovoru sa novinarima u Kijevu objašnjava u četvrtak 4. decembra da je, eto, Ukrajina bila spremna da obnovi isporuku električne energije na Krim, a već bi to uradili da Putin nije tamo došao u sredu. Ispade da je ruski predsednik kriv što Ukrajina deset dana nije puštala struju „svom Krimu“. Morao je da pusti energetski most da bi to saznao.
Svoje tumačenje dao je istog dana i ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk. Kaže, u eksploziju na energetskim postrojenjima za dostavljanje struje na Krim mogli bi biti umešani i „ruski diverzanti“. Možda ti „ruski diverzanti“ nisu dali da se svih tih dana izvrši popravka i možda su to baš oni „aktivisti krimsko–tatarskog naroda“ sa kojima je trebalo postići dogovor a o kojima je govorio ukrajinski ministar energetike. U kakofoniju izjava Kijeva o energetskoj blokadi Krima umešao se i zamenik šefa frakcije „Bloka Petra Porošenka“ Igor Kononjenko koji je rekao da Ukrajinu skupo košta isključivanje struje Krimu i da posledice toga već oseća stanovništvo zemlje. Kako je rekao na ukrajinskom kanalu „112“, već se vrše povremena isključenja struje u dva rejona Hersonske oblasti koja se napajaju linijom koja delimično prolazi preko Krima. Drugo, obustavljene su isporuke uglja iz Rusije i Donbasa, a to u slučaju da zima bude hladna preti povremenim isključenjima u čitavoj zemlji. Pa što „Blok Petra Porošenka“ nije nagovorio Porošenka da uključi struju Krimu?
Sirija a la Porošenko — ili ko je ovde lud?
Ukrajinski predsednik latio se i teškog posla — da objasni ciljeve Vladimira Putina i ruskih vazdušnih udara u Siriji. Da li je nekom prilikom kao onomad Džordž Buš Mlađi u Ljubljani pogledao u oči Putinu i „prozreo ga“ ili je preko noći postao ekstrasens, tek Porošenko je za francuski „Figaro“ ovako objasnio vojnu operaciju Rusije u Siriji.
U ovom trenutku, veli on, u toku je borba za zaštitu evropskih vrednosti — slobode i demokratije, kao i za bezbednost evropskog kontinenta. A Porošenko veruje da se posledice ruske akcije u Siriji tiču ne samo Ukrajine, nego da su globalne.
„Ono što Vladimir Putin hoće da postigne u Siriji jeste da destabilizuje situaciju i podstakne novi talas migranata da bi oslabio Evropu“, navodi Porošenko. Čekajte, pa jesu li Rusija i Putin kumovali onim silnim arapskim prolećima, jesu li iznedrili Al Kaidu pomažući talibanima da se bore protiv Sovjeta? Jesu li Rusi zakuvali rat u Iraku — sad Srbima znani penzionisani general Vesli Klark kaže da je Amerika tu napravila grešku i podseća kako je Sadam Husein upozoravao da će napad na Irak otvoriti „vrata pakla“. I da li je DAEŠ nastao tako što je Rusija pomagala oružjem i novcem protivnicima Bašara el Asada, pa su se oni otrgli kontroli i namislili da naprave „kalifat“? A izbeglice su počele da naviru u Evropu baš iz tih zemalja mnogo pre ruske vojne akcije u Siriji. Porošenko je malo pobrkao lončiće. A možda je fasovao bezumlje iz majdanskih kolačića Viktorije Nuland? Jer kapa dole onome ko uspe da pohvata konce iz zbrkanih izjava američkih zvaničnika o borbi protiv DAEŠ–a u Siriji i Iraku. Ali to je već druga priča.
