Mehanizam koji stoji iza sumnjivih poslova, u stvari je vrlo jednostavan.
Jedna od terorističkih grupa, koja kontroliše nekoliko naftnih polja u Iraku i Siriji, prodaje naftu u Zakhi, gradu u Iračkom Kurdistanu, koji se nalazi blizu granice sa Turskom.
Turski posrednici, navodi „Prese“, odnose robu, koja na aukciji u Zakhi dobija zvanična dokumenta, u lučke gradove Mersin, Cejhan i Dortjol.
Prema nekim procenama, DAEŠ je od početka 2015. godine, zahvaljujući ilegalnom izvozu nafte, zaradio oko 500 miliona dolara. Veruje se da ta brutalna organizacija proizvodi do 50.000 barela nafte dnevno.
Ali, Zakha nije jedina destinacija za ilegalnu naftu, koja se transportuje u Tursku preko slabo čuvane granice.
„Između ostalog, brutalna grupa kontroliše oko 100 kilometara granice između gradova Jarabulus i Kilis, koje militanti koriste za krijumčarenje oružja, novca, antikviteta, hrane, kao i regruta DAEŠ–a, u i van središta takozvanog kalifata“, piše austrijski list.
Turska je više puta obećala da će zatvoriti granicu sa Sirijom. Prošle nedelje, pojavili su se izveštaji da je Bela kuća tražila od Erdogana da pošalje trupe koje će obezbediti problematičnu granicu, ali Ankara nije uradila ništa kako bi sprečila militante da je prelaze.
Ova činjenica otvara pitanje — kakve su prave namere Ankare kada je reč o borbi protiv onih koje mnogi označavaju kao zajedničku pretnju sa kojom se sve zemlje suočavaju.
Iako se Turska pridružila međunarodnoj koaliciji koju predvode SAD, a čiji cilj je uništenje DAEŠ–a, ona je zapravo uglavnom sprovodila vazdušne napade protiv Kurda, napadajući Kurdistansku radničku partiju (KRP) u severnom Iraku i Kurdistansku narodnu miliciju (KNM) na severu Sirije.
Turska anti–kurdska kampanja slabi kopnene snage koje su dugo odolevale napadima ekstremističkih grupa DAEŠ-a.
