Prema rečima Lavrova, Čavušoglu je ponovio stavove koje je Turska i ranije zvanično iznela, a on je ponovio stav Rusije da je Su-24 oboren iznad Sirije na kriminalan način i protivno svim normama.
Kada je reč o susretu sa američkim državnim sekretarom Kerijem, Lavrov je rekao da je sa njim između ostalog razgovarao i o podacima koje je Rusija ranije iznela o nelegalnoj trgovini naftom.
„Oni te podatke proučavaju, nisu sigurni da su tačni, ali, po mom mišljenju, kvalitet predočenih dokumenata govori sam za sebe. Daćemo im vremena da ih prouče“, rekao je Lavrov na konferenciji za uži krug novinara.
On je dodao da je sa Kerijem razgovarao i o borbi protiv DAEŠ-a (Islamske države) i da se on složio sa njim da je jedna od preko potrebnih mera zatvaranje tursko-sirijske granice, ali da nije bilo konkretnih predloga kako da se to uradi.
„Amerikanci shvataju da je to potrebno, kao i da su Kurdi saveznici, pa i saveznici SAD i mnogih evropskih zemalja, ali pitanje zatvaranja granice je pitanje koje se može rešiti samo ako se objedine napori svih i zato je teško reći u kojoj formi će to biti“, naveo je Lavrov i dodao da se radi o centralnom problemu.
Lavrov je rekao i da je sa Kerijem razgovarao o tome koga treba smatrati teroristima, kao i o formiranju delegacije sirijske opozicije za pregovore u Beču.
Kako je istakao, tome ne treba pristupati selektivno, po principu šta se nekom sviđa, jer je reč o veoma složenom zadatku.
„Svi želimo da započnemo politički proces što pre, a delegacija opozicije treba da obuhvati sve one koji nisu teroristi. Svi imaju svoje predloge. Mi smo izneli svoje predloge, Saudijska Arabija svoje, Amerikanci imaju svoje mišljenje. Važno je da UN sve to uopšti“, rekao je Lavrov.
Kako je naglasio, neophodno je istovremeno usaglasiti i spisak grupa koje se smatraju terorističkim.
„Veoma smo oprezni prema tome da se neke grupe proglase poluekstremističkim, takvim koje se mogu ispraviti. To je veoma klizav put i veliki posao ali bez toga je nemoguće nastaviti bečki proces“, naveo je Lavrov.
Na pitanje da prokomentariše izjavu da navodno ruski državljanin trguje naftom sa DAEŠ-om, on je rekao da tu izjavu nije čuo, ali je primetio da je ona data mnogo dana nakon što su u medije dospele činjenice o nelegalnoj trgovini naftom koje je Rusija iznela.
Na pitanje o merama protiv Turske, Lavrov je ponovio stav koji je i predsednik Putin izneo u obraćanju Federalnoj skupštini.
„Smatramo Tursku našim prijateljem i ne mešamo turski narod sa onima koji su dali tu kriminalnu naredbu. Postoji odluka predsednika, ukaz Vlade, ali želimo da izbegnemo bilo šta što bi uticalo na odnose među ljudima. Trudićemo se da ne stvaramo probleme za građane Turske“, kazao je Lavrov.
Prokomentarisao je i uključivanje Velike Britanije u borbu protiv terorizma, naglasivši da Rusija polazi od toga da, što su univerzalniji napori u borbi protiv terorizma, to će oni biti efikasniji.
Međutim, ruski ministar inostranih poslova je dodao da neki partneri Rusije smatraju da ne mogu da obezbede pravu koordinaciju dok se ne razjasni sudbina Asada, naglasivši da samo sirijski narod može o tome da odluči i da, u dosad usvojenim dokumentima, nema bilo kakvih uslova za početak političkog procesa niti prejudiciranja njegovog ishoda.
„Svaka operacija treba da se oslanja na međunarodno pravo, a to znači ili odluku UN ili saglasnost vlade države na čijoj se teritoriji odvija borba protiv terorizma. Čuo sam da je (britanski premijer) Dejvid Kameron rekao da je rezolucija 22 49 usvojena posle terorističkog akta u Parizu, što automatski omogućava da se deluje na sirijskoj teritoriji. U njoj je jasno navedeno da SB UN poziva sve koji mogu da sarađuju u borbi protiv DAEŠ-a, samo na osnovu međunarodnog prava i da koordiniraju svoja dejstva“, rekao je Lavrov.
Govoreći o toku konferencije, ruski ministar je rekao da su vođeni važni razgovori o tome da treba ostaviti po strani sve što nema veze sa borbom protiv terorizma i izbegličkom krizom.
„Polazimo od toga da je u okviru OEBS-a moguće izgraditi zajednički pristup koji će se zasnivati na međunarodnom pravu i određivati delovanje svih strana. Spremni smo da sarađujemo po tom pitanju i sa EU“, rekao je Lavrov.
On je ukazao i na, kako je rekao, činjenicu da postoje sistemski nedostaci u evropskoj bezbednosti i da nisu dovoljno razrađeni mehanizmi za sprovođenje dogovorenih principa i obaveza.
„Više puta smo predlagali da se sklope odgovarajući sporazumi o evropskoj bezbednosti koji bi sproveli u praktični kolosek principe njene nedeljivosti, ali naši zapadni partneri su to odbili“, rekao je Lavrov.
Posebno je ukazao na institucije poput onih koje se bave ljudskim pravima i slobodom medija, koje su postale lake za manipulaciju, kao i da često izlaze van granica svojih ovlašćenja, recimo kad je reč o praćenju izbora ili kad služba za medije kritikuje neke sitne stvari, a istovremeno ćuti kada novinarima brane da se bave svojim poslom.
Naši zapadni partneri prave fetiš od tih struktura okrećući sve na bezuspešne diskusije, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusija je spremna da nastavi razgovore o reformi institucija OEBS-a kako bi se one postavile na čvrstu pravnu bazu, ali najvažnije je posvetiti pažnju vojno-političkoj bezbednosti.
„Ako se to ne radi u okviru OEBS-a, ostaje NATO centrizam“, rekao je Lavrov i dodao da mu većina kolega barem u nezvaničnim razgovorima govori o pogubnosti takve politike.
