U prvom delu emisije, od 17 sati, o tome kakva je namera stajala iza turskog napada na ruski avion, zašto je ruski odgovor opet iznenadio Zapad, hoće li Francuska i Nemačka uspeti da postignu dogovor sa Rusijom o saradnji u borbi protiv džihadista u Siriji, da li će Sjedinjene Američke Države, pod njihovim zajedničkim pritiskom, morati da se priključe nastojanjima da se prekinu kanali finansiranja Islamske države i kako će na to reagovati Turska i Saudijska Arabija govorili su diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić i general u penziji i bivši načelnik Vojnoobaveštajne službe Vojske Jugoslavije Branko Krga.
— Branko Krga: Neki činioci na našoj javnoj sceni već nekoliko godina propagiraju pristupanje Srbije NATO-u.
— Branko Krga: NATO može politički, obaveštajno i sistemima PVO da pomogne Turskoj nakon obaranja ruskog aviona.
— Branko Krga: Kada bi se striktno primenjivalo pravilo da se obara svaki avion koji se približava granicama, onda bismo imali mnogo takvih slučajeva i velike potrese u međunarodnim odnosima.
— Branko Krga: To objašnjenje da nisu znali čiji je to avion je smešno. Očigledno su turski zvaničnici svesni da su pogrešili, a sa tim novim saopštenjima oni se sve više ukopavaju.
— Branko Krga: Ruski avion ni na koji način nije ugrožavao vazdušni prostor Turske. Ako je avion zaista to uradio onda su turske vlasti mogle to da dokumentuju i da upute demarš Rusiji.
— Branko Krga: Erdogan se malo zaigrao i sa stanovišta nedavnih izbora koji su tamo održani. On se nakon pobede na izborima osetio moćnijim nego što zaista jeste na međunarodnom planu. Njegovo soliranje ne odgovara ni SAD jer neki njegovi potezi nisu odgovarali njegovom „starijem bratu“.
— Srećko Đukić: Neoosmanska politika nas vraća u ono doba kada se govorilo: „Turčinu ne možeš verovati“.
— Srećko Đukić: Potez obaranja aviona je krajnje neozbiljan. Postavlja se pitanje šta je Erdogan time želeo da postigne.
— Srećko Đukić: Turska nije mogla da se suoči sa genocidom nad Jermenima, a sada vidimo da ona sprovodi genocid nad Kurdima.
— Srećko Đukić: Za Tursku se nekada govorilo da je bolesnik na Bosforu. Mislili smo da je svojom ekonomskom i političkom ekspanzijom uspela da se oporavi. Nismo bili u pravu.
— Srećko Đukić: Đukić: Nafta „teče“ iz severnog Iraka i iz velikog dela Sirije u Tursku. To su velike količine. Dnevne zarade su između 3 i 4 miliona dolara, a na godišnjem nivou zarade su između 2 i 3 milijarde dolara.
— Srećko Đukić: Pozivom Crnoj Gori NATO potvrđuje politiku nedoslednosti, koja traje četvrt veka, jer je posle nestanka Varšavskog pakta obećano da se NATO neće širiti na Istok.
— Branko Krga: Poziv Crnoj Gori za članstvo u NATO je bio očekivan jer je ta zemlja od 2006. godine i sticanja nezavisnosti težila tom pozivu. To se na Srbiju neće odraziti ni negativno ni pozitivno jer je NATO već prisutan u zemljama u okruženju i na Kosovu.
U drugom delu emisije od 18 sati analizirali smo politički i bezbednosni poredak Evrope i Balkana između NATO–a i OEBS–a. Zašto je NATO pretnja za mir u Evropi, a OEBS nada da će mir ipak biti sačuvan, šta odluka NATO–a o Crnoj Gori govori o odnosima između Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, da li je Srbija na dobar način iskoristila predsedavanje OEBS–u, i šta će nam doneti ovonedeljni ministarski sastanak OEBS–a koji se održava u Beogradu govorili Živadin Jovanović, bivši šef diplomatije, i Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
— Živadin Jovanović: Pedi Ešdaun je obilazio logore OVK i podržavao njene borce da nastave sa borbom, obećavajući da će se zauzeti za njih u Velikoj Britaniji.
— Slobodan Janković: Nije teško utvrditi kome Islamska država prodaje naftu. Ona se graniči sa Sirijom i Irakom sa kojima ratuje i sa Jordanom i sa Turskom sa kojima ne ratuje. Ona naftu može da prodaje ili Jordanu ili Turskoj.
— Živadin Jovanović: Bezbednost u Evropi je nedeljiva od bezbednosti na Mediteranu, na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji.
— Slobodan Janković: Korisno je da se postavi pitanje ko finansira terorističke organizacije i ko u ovom slučaju finansira takozvanu Islamsku državu i ko joj pomaže da opstane.
— Živadin Jovanović: Srbija je dobro vršila ulogu predsedavajućeg OEBS–a jer je dobro poznavala svoje potencijale i ograničenja.
— Živadin Jovanović: OEBS ili može da prihvatiti izazov i da pomogne u rešavanju problema ili da bude dalje potisnut na marginu i da se pretvori u jednu formu bez uticaja na političke tokove.
— Slobodan Janković: Sam susret Sergeja Lavrova i Mevluta Čavušoglua, ministara spoljnih poslova Rusije i Turske, bio bi napredak. Turcima je pre svega u interesu da sarađuju sa Rusijom i da smire ovu situaciju.
— Slobodan Janković: Ko gleda statistiku vidi da Rusija izvodi mnogo više napada na položaje terorista u Siriji.
— Živadin Jovanović: Francuska je nakon ovih tragičnih događaja možda shvatila koliko je štetno da bespogovorno sledi politiku Amerike.
— Slobodan Janković: Francuska već dugo podržava SAD u međunarodnim odnosima. Nemačka i dalje nije samostalna država, tamo su i dalje američke vojne baze, a tamo su sada i britanske vojne snage. Nemačka nema samostalnu spoljnju politiku.
— Živadin Jovanović: Dugo je interesovanje NATO–a za Crnu Goru i po jednoj ubrzanoj proceduri ona je pozvana u tu organizaciju. To je deo američke ekspanzije NATO–a ka ruskim granicama.
— Slobodan Janković: NATO sa jedne strane, navodno nudi otopljavanje u odnosima sa Rusijom, a sa druge strane NATO i njegove najagresivnije članice rade na svojoj strategiji približavanja Rusiji.
— Živadin Jovanović: Više od dve trećine građana u Crnoj Gori ne podržava pridruživanje NATO–u. U Srbiji samo 12 odsto stanovništva podržava pristup NATO–u, a protiv toga je preko 80 odsto građana.
— Slobodan Janković: SAD i NATO se stalno pripremaju za rat, čak i kada je mir.
— Živadin Jovanović: Crna Gora ima srazmerno veliki geostrateški značaj s obzirom da izlazi na Jadran, da izlazi u duboko more i da ima Boku Kotorsku.
Hvala vam što ste nas slušali i čitali!
