Ministarski sastanak Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koji će biti održan u Beogradu 3. i 4. decembra biće izuzetno zahtevan skup kad je reč o merama bezbednosti. Domaćin, srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ugostiće skoro sedamdeset svojih kolega, među kojima su šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri. Imajući u vidu teroristički napad u Parizu, kao i činjenicu da je Srbija tranzitna zemlja za migrante, među kojima postoji i mogućnost da se nađu i pripadnici terorista, jasno je da će službe bezbednosti imati pune ruke posla.
„Štit“ pokazao spremnost srpskih službi bezbednosti
Ekspert za bezbednost Božidar Spasić kaže, međutim, da postoji rigorozna procedura za obezbeđenje skupova ovakve vrste, koja ne zavisi od trenutne situacije u svetu.
„S obzirom na činjenicu da se ovde radi o veoma visokim državnim zvaničnicima, svakako da će obezbeđenje skupa biti jedno od boljih i maksimalnijih koje je videla ova zemlja. Mislim da će ono predstavljati nivo obezbeđenja koji smo u našoj zemlji mogli videti, recimo, prilikom sahrane predsednika Tita ili nekih drugih važnih događaja koji su održani na ovom prostoru“, kaže Spasić.
Naša zemlja i naše bezbednosne snage imaju kapacitete i spremne su da izvrše sve zadatke, a glavni pokazatelj za to je vežba „Štit“, održana pre nekoliko dana, nekoliko stotina metara od mesta na kome će samit biti održan.
U obezbeđenju samita OEBS-a u Beogradu, pored svih bezbednosnih struktura Srbije, učestvuju i bezbednosne strukture onih zemalja čiji predstavnici dolaze u Beograd. Prema Spasićevim rečima, u Beogradu već boravi na stotine stranih agenata koji pripremaju teren za delegacije svojih zemalja.
„Oni ne pomažu našim službama bezbednosti, kako se to misli, nego pružaju informacije i podatke o tome šta oni žele da se dodatno preduzme osim onoga što predlažu naše bezbednosne snage da bi njihovi visoki državnici bili sačuvani, odnosno da bi se osećali potpuno bezbedno“, zaključuje on.
Arena je objekat na svetskom nivou
Bezbednost objekta u kome će skup biti održan, a to je Kombank arena, kako objašnjava Spasić, u isključivoj je nadležnosti srpskih službi bezbednosti i one u tom slučaju imaju najveći stepen odgovornosti.
„To znači obezbeđenje po dubini, po širini, ali ono što je vrlo značajno, s obzirom na stanje u svetu, s obzirom na to da postoji mnogo ludaka koji mogu da se opašu eksplozivom, uđu u salu i naprave neki teroristički akt, to podrazumeva da će naše službe bezbednosti biti veoma rigorozne, koristeći ne samo tehnička sredstva, dakle ne samo ona sredstva koja registruju unošenje bilo kakvih materijala u salu, već i neposredan fizički dodir, kamere specijalne vrste, a unutra će biti i agenata koji će pokrivati gotovo svaku delegaciju, pored agenata zemalja-učesnica skupa“, navodi Spasić.
Za sastanak OEBS-a nije mogla da bude odabrana bolja sala od Kombank arene, tvrdi Spasić, jer se ona nalazi na potpuno vidljivom prostoru.
„Kombank arena ima oko sebe zaštitni zemljani pojas. Možete je u potpunosti okružiti. Drugo, ona je tako građena i ukomponovana da unutra ima kompletan sistem samozaštite, tako da tamo ne može niko ući, a da se prethodno ne registruje. Evo, za sve ovo vreme otkad Kombank arena postoji, mi u njoj nismo imali nikakav incident, čak ni za vreme nekih utakmica koje su smatrane rizičnim. Mislim da je odluka da se u njoj održi takav jedan skup bila sasvim dobra, jer je to objekat koji u potpunosti može da zadovolji sve bezbednosne razloge da se on baš u njoj održi“, kaže Spasić.
Visoki soliteri u okruženju arene omogućavaju postavljanje snajperskih jedinica, a sa druge strane, niko ko sa auto-puta ili širokih bulevara oko nje pokuša da parkira automobil ne može da ostane nezapažen.
Bezbednosni prsteni
Obezbeđivanje učesnika skupa počinje prvim bezbednosnim prstenom, koji se nalazi na samoj granici Srbije.
„Svi granični prelazi su pod posebnim tretmanom — nemoguće je da u zemlju uđe nijedno lice za koje iole postoji sumnja, beleška ili nagoveštaj neke strane službe da je sumnjivo po pitanju terorizma ili delikata druge vrste. Radi se o licima koja su sklona da organizuju neki skup sa nasilnim ponašanjem, posebno se ima u vidu da se zabranjuje ulaz licima kriminalnog podzemlja jer su oni podložni uticaju terorista“, kaže Spasić.
Drugi bezbednosni prsten nalazi se oko Beograda. Spasić kaže da se na svakom ulazu u grad sa auto-puta ili sa aerodroma nalaze pripadnici bezbednosnih službi koji osmatraju i u svakom trenutku su spremni da se uključe u tajno praćenje ili automatsko zaustavljanje određenih lica. Treći bezbednosni prsten čine objekti u Beogradu pod posebnim nadzorom, a to su sva mesta u kojima će strani gosti odsesti ili posetiti.
„Naša javnost ne zna da prilikom takvih velikih skupova Ministarstvo spoljnih poslova svakoj delegaciji dodeljuje jednog oficira za vezu. Dakle, ne može da se desi da šef strane delegacije ili strana delegacija ode u Skadarliju ili negde drugde, a da sa njom ne bude neko naše lice koje je u stalnom kontaktu sa našim službama bezbednosti, koje su takođe prisutne u tom koridoru ili u pratnji delegacije. To je jedan od završnih prstenova“, navodi Spasić.
Završni prsten čini sam objekat u kome se skup održava, i u njega već danima, kako kaže Spasić, nije mogla da se unese ni olovka a da ne bude proverena. Posao bezbednosnih službi završava se onoga trenutka kada strane delegacije otputuju u pravcu svojih zemalja.
Spasić kaže da je posao na skupovima ove vrste za pripadnike bezbednosnih službi izuzetno naporan, da imaju vremena samo da odu do kuće na deset do petnaest minuta kako bi se presvukli i da sve vreme moraju da budu uz strane delegacije.
