Beograd je centar svetske diplomatije u jednom od najburnijih perioda u međunarodnim odnosima od završetka Hladnog rata. Na skup Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koji će označiti kraj jednogodišnjeg predsedavanja Srbije ovoj organizaciji, dolazi četrdeset ministara spoljnih poslova i 1.500 članova delegacija, uključujući glavne aktere kriza koje potresaju Bliski istok i ozbiljno ugrožavaju evropski kontinent.
Organizacija je u vreme srpskog predsedavanja u velikoj meri povratila ulogu koju je imala kada je osnovana 1975. godine, kao forum za dijalog Istoka i Zapada (tada se zvala Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju).
Srbija je preuzela palicu u jeku ukrajinske krize koja je zaoštrila odnose Zapada i Rusije i njen zadatak je bio da održava osetljivu ravnotežu između dva pola, u trenutku kada i sama nastoji da vodi politiku neutralnosti kakvu je svojevremeno vodila Jugoslavija. Na tu tradiciju se poziva srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kada kaže da je Titov govor iz vremena nesvrstanih i danas aktuelan.
„Pre je to bio detant, razoružanje, danas se to moderno kaže deeskalacija, u suštini su problemi ostali isti“, poručio je šef srpske diplomatije uoči beogradskog skupa.
Rat u Siriji koji se pretvorio u sukob globalnih razmera, izbeglička kriza koja je uzdrmala Evropu i teroristički napadi u Parizu promenili su odnos snaga na međunarodnoj sceni i prioritete koje je srpski šef diplomatije odredio kada je 1. januara preuzeo predsedavanje najvećoj svetskoj međuvladinoj organizaciji za pitanja bezbednosti.
Rusija više nije neprijatelj Zapada, iako nije postala prijatelj. U međunarodnim odnosima preovlađuje povratak na real-politiku. Sukob oko Ukrajine je pao u drugi plan onog trenutka kada su se Zapad i Rusija složili da imaju zajedničkog neprijatelja — DAEŠ (arapski akronim za terorističku organizaciju Islamska država).
O vojnoj saradnji u borbi protiv radikalnih islamista koji su od Iraka i Sirije napravili uporište razgovaraće u Beogradu šefovi diplomatija Rusije i SAD, Džon Keri i Sergej Lavrov. Značajnije od onoga što će biti rečeno za govornicom je ono što će reći jedan drugom u oči. Diplomatski susreti ruskih i američkih predstavnika ne prestaju od trenutka kada su se na marginama skupa u Ujedinjenim nacijama krajem septembra Vladimir Putin i Barak Obama dogovorili da razmenjuju informacije o napadima u Siriji kako se ne bi našli jedni drugima na nišanu.
Nakon terorističkih napada u Parizu 13. novembra činilo se da će ova saradnja da pređe u nešto više. Tome se ponadao francuski predsednik Fransoa Oland, koji je pohitao u Vašington da ubedi Obamu da naprave jedinstvenu koaliciju sa Moskvom u borbi protiv DAEŠ-a. Iz Vašingtona se vratio praznih ruku, što je razočaralo dobar deo francuske javnosti koja je sada za okretanje Rusiji. Međunarodni položaj Rusije je sada drugačiji nego na početku godine. To je pokazala i poseta francuskog predsednika Moskvi prošle nedelje.
Do velike koalicije koju je želeo Putin i čiju svrhu je prepoznao francuski predsednik nije došlo, zahvaljujući odbijanju SAD, ali je dogovorena vojna saradnja između Moskve, Vašingtona i Pariza. Moskva je sada jedan od ravnopravnih partnera u rešavanju sirijske krize, pa na skupu u Beogradu ne treba očekivati atmosferu hladnog rata.
To ne znači da će Dačić imati lak zadatak.
Rusija očekuje, kako je ukazao ruski ambasador Aleksandar Čepurin u intervjuu za Politiku, da OEBS jasno osudi akt agresije koji je Ankara izvršila obaranjem ruskog vojnog aviona iznad sirijske granice. Za Obamu je reč o pravu Turske da se brani, iako je odmah potom apelovao na „smanjenje tenzija između Turske i Rusije“.
„Mi svi imamo zajedničkog neprijatelja, a to je Islamska država“, ponovio je nakon sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Erdoganom na marginama konferencije o klimi u Parizu. Putin, koji je prethodnog dana na istom skupu proveo pola sata u razgovoru sa Obamom, odbio je da se vidi sa turskim šefom države, koji se nije izvinio za rušenje Su-24.
U Beogradu će se prvi put posle obaranja ruskog aviona sresti ministri spoljnih poslova Rusije i Turske, Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu, i svi se pitaju da li će razgovarati iza zatvorenih vrata.
Sa Lavrovom će se u srpskoj prestonici sastati i Federika Mogerini, šefica evropske diplomatije, na jednom od stotina bilateralnih sastanaka koji će se voditi zaklonjeni od javnosti. Srbija, koju na Zapadu vide kao zemlju koja ima dobre odnose sa Rusijom, mogla bi da bude koristan posrednik u ovim razgovorima. To je uloga u kojoj je vide mnoge strane diplomate, ali koju ona do sada nije znala da odigra.
