Prema njenim rečima, hladnoća je postala politička kategorija i, sudeći po svemu, sudbina 1,9 miliona žitelja Krima koji su ostali bez struje ne brine Evropsku uniju.
„Naravno, moguće je razumeti organizacije za zaštitu ljudskih prava koje, počev od proleća 2014. godine, pomno prate kako stoje stvari na Krimu, na primer, u vezi sa televizijom i radiom. Gde ste vi, talenti? Sada tamo vlada velika napetost u vezi s televizijom, kao i s električnim uređajima, uostalom, ali se vi ne čujete“, napisala je Zaharova na svojoj fejsbuk stranici.
Ona je podsetila na situaciju 2009. godine, na pregovore „Gasproma“ s kijevskim „energetičarima“, koji su odlučili da naprave „gasni šou“. Iako je situacija i tada podsećala na klasičnu ucenu Kijeva, navela je Zaharova, Evropska unija je precizno izrazila svoj stav — ljudi, njihova prava bili su nju iznad svega.
Ipak, nekoliko godina kasnije, kada krivicom ukrajinske strane Krim uoči zime ostaje bez struje, evropski političari ne daju nijednu zvaničnu izjavu i ne izražavaju zabrinutost zbog sudbine žitelja Krima koji su ostali bez električne energije zbog delovanja ekstremista, navela je Zaharova.
„A šta može da ugrozi ljudska prava, ako ne namerno isključivanje celog regiona nedelju dana pre početka zime? Najzad, u trenutku miniranja sistema za snabdevanje električnom energijom, svi su znali da tamo ima mnogo dece, trudnica, porodilja! To je obična hajdučija o kojoj civilizovana Evropa nema potreban stav“, piše Zaharova.
Zapad bi, prema njenom mišljenju, trebalo makar da postavi sebi pitanje: odgovara li politika blokade Krima koju Kijev nije ni mislio da sprečava, „visokim zapadnim standardima o ljudskim pravima“.
