Visoki ukrajinski činovnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da Kijev koristi situaciju da bi „vratio poluostrvo“. Ipak, prema mišljenju autora teksta, Kijev veoma rizikuje blokirajući Krim. Neizvesne su, pre svega, isporuke gasa i uglja iz Rusije.
Blokadom Krima vlasti Ukrajine očigledno pokušavaju da poluostrvo pretvore u „skup teret“ za Moskvu, ocenjuje autor teksta. Kijev strahuje da ako pitanje Krima ne bude više na dnevnom redu u svetu, Zapad će priznati prisajedinjenje poluostrva Rusiji. Istovremeno, prekid snabdevanja Krima energijom donosi rizik od humanitarne krize, naglašava Taker.
Ukrajinske vlasti stvaraju privid pred Briselom da na njih u vezi s ovim pitanjem pritisak vrše nacionalisti, iako su u blokadi Krima učestvovali lokalni organi reda. U ponedeljak je blokadu praktično odobrila vlada.
Kad je reč o miniranju stubova sistema za prenos električne energije Krimu, iako Kijev nije bio inicijator isključenja struje, on praktično ništa nije učinio da se to spreči. I to bez obzira na činjenicu da su aktivisti već pokušavali da prekinu snabdevanje Krima strujom. Služba bezbednosti Ukrajine na kraju je saopštila da je utvrdila krug osumnjičenih za miniranje stubova, ali niko nije uhapšen.
„Rastrgnut između očekivanja međunarodne zajednice i unutrašnje politike, Kijev je krenuo teškim putem“, navodi autor.
S jedne strane, ukrajinske vlasti prinuđene su da održavaju uzdrmani rejting, a bilo koji pokušaj da uhapse ili rasteraju aktiviste koji sprečavaju remont sistema za prenos električne energije bio bi krajnje nepopularna mera.
S druge strane, piše komentator „Politika“, Ukrajina je u vojnom smislu suviše slaba da bi pokušala da se bori za ostrvo, a stanovništvo Krima teško da bi pozdravilo povratak ukrajinske vlasti.
Ukrajina je pritom i pod pritiskom Evropske unije koja zahteva uzdržavanje od eskalacije.
