U vrlo kompleksnoj, delikatnoj i tragičnoj situaciji na Bliskom istoku, ne bi se smeo prevideti veoma važan moment — poslovni interesi porodice Erdogan. Sin predsednika Bilal Erdogan bavi se trgovinom nafte. Navodno, ta nafta kojom on trguje potiče iz iračkog Mosula. Ipak, to je u ovom trenutku teško dokazati i stoga su opravdane sumnje da do te nafte mlađi Erdogan dolazi uz pomoć terorista Islamske države. A čitavi konvoji cisterni sa naftom koji idu preko Sirije ka Turskoj našli su se na udaru ruske avijacije. To je, onda i ozbiljan udar na porodični biznis. Može li se smatrati da je obaranje ruskog aviona odmazda za ugrožavanje privatnog biznisa? Ostaje da se vidi da li je Erdoganu važniji sopstveni ili državni džep…
Naime, Turska sa Rusijom posluje u deficitu, jer Rusija zarađuje mnogo više od izvoza svojih energenata, nego što Turska može da zaradi od ukupnog izvoza u Rusku Federaciju. Mere, odnosno sankcije koje će biti razmotrene i uvedene Turskoj nakon zahteva premijera Medvedeva, doneće određene gubitke i Rusiji.
„Nakon incidenta sa ruskim avionom Su–24, predsednik Putin je Turskoj izložio vrlo razumne zahteve. Ispunjavanje ovih zahteva i sprovođenje politike koja ne podržava Islamsku državu je od ključnog značaja. Ako se stav Turske kardinalno ne izmeni, onda nikakva međunarodna koalicija neće imati uspeha“, govori čuveni ruski turkolog Viktor Nadejin Rajevski.
Panturkizam i „Sivi vukovi“
Ne sme se zaboraviti organizacija „Sivi vukovi“, koja je nastala u Turskoj tokom 60–tih godina prošlog veka. To je omladinsko krilo turske Partije nacionalnog pokreta koja sad ima čak 40 mesta u turskom parlamentu. Partija je potpuno nacionalistički orijentisana i bazira se na ideji panturkizma.
Ideologija nastala 80–tih godina 19. veka među turskim intelektualcima u tadašnjoj Ruskoj Imperiji — panturkizam ima za cilj kulturno i političko ujedinjenje svih Turaka sa prostora tadašnjeg Osmanskog carstva, Rusije, Kine, Irana, Avganistana…
Ova ideologija, koju podržava veliki deo turske desničarske elite, počinje da jača čim Rusija na neki način počne da slabi.
Tako je bilo tokom Prvog svetskog rata. Čak je i Nemačka obećala da će je podržati, ali je njenoj realizaciji tada „zasmetao“ veliki pokolj Jermena, tokom kojeg je stradalo i mnogo Grka. Turska do danas pokušava da porekne svoje zlodelo.
Drugi put je jačanje ove ideologije zabeleženo tokom Drugog svetskog rata, kada su zagovornici smatrali da će Nemačka svakako pobediti Sovjetski Savez i da se time otvara put ka Istoku. No, ni tada im to nije pošlo za rukom. Moglo bi se reći da je tada Staljin osujetio turske aspiracije.
Treći put se to dogodilo tokom kraha Sovjetskog Saveza. Naime, u decembru 1991. godine u Turskoj su bile organizovane brojne manifestacije i slavlja povodom sloma „svetskog neprijatelja“. Mnogi su ovo zaboravili, a nije trebalo.
„Pobornici panturkizma smatraju da bi u okviru jedne države trebalo ujediniti sve Turke, odnosno turske narode od Balkana do Tihog okeana?! Iako ova ideja zvuči gotovo neverovatno, ne bi je trebalo tako olako prihvatati“, kaže ruski turkolog.
Naime, pobornici panturkizma su prešli na strategiju „meke sile“, pa su na teritoriji Rusije otvarali brojne turske škole. U nekim slučajevima je bila očigledna njihova nacionalistička delatnost, pa je određen broj njih bio zatvoren, dok neke i dalje prikriveno rade pod maskom privatnih škola.
Ne bi se smelo zaboraviti da je sam Erdogan bio osuđen i da je zatvoru proveo nekoliko meseci upravo zato što se bavio realizacijom brojnih islamističkih ideja. Nacionalisti u Turskoj se zalažu za stvaranje te panturske države, a islamisti za islamizaciju Turske.
Preovladala je ideja Erdogana koji je predložio nekakvu evropsku varijantu islamizma.
„Zato se u Turskoj gleda kroz prste organizaciji ’Sivi vukovi‘. Njih prosto čuvaju poput besnog psa, kojeg sa lanca puštaju po potrebi. A zašto baš sivi vuk? To je totemski znak osmanskih plemena. Ovu organizaciju ne bi trebalo olako shvatati“, upozorava Nadejin Rajevski.
Još 80–tih godina 20–og veka, ova organizacija je imala oko 300.000 članova. U njihovim kampovima, obučavali su svoje članove borilačkim veštinama, ali i partizanskom ratovanju. Oni su, uzgred, sproveli i neuspeli atentat na papu. U Turskoj je ova organizacija navodno zabranjena, ali legalno funkcioniše u Nemačkoj i Holandiji.
