„Velika diplomatska nedelja“ francuskog lidera počela je 23. novembra sastankom sa premijerom Velike Britanije Dejvidom Kameronom. London je obećao Francuskoj vojnu pomoć, ali ne onakvu koju je Pariz očekivao. Jelisejski dvorac treba da povuče mirovne jedinice, dislocirane u Maliju i da ih pošalje u Siriju. Potrebna je zemlja koja bi pristala da zameni Francusku u njenoj humanitarnoj misiji, ali nakon terorističkih napada u Africi, teško da se mogu naći zainteresovani.
U Vašingtonu, gde je Oland bio 24. novembra, francuskog lidera nije pratila sreća. Na zajedničkoj pres-konferenciji Barak Obama je izjavio da je „teško predstaviti saradnju sa Rusijom u Siriji, ako se strategija Moskve ne promeni“. Američki lider je dao na znanje da ceni bilateralne odnose sa Parizom, ali da nije zainteresovan za stvaranje velike koalicije, jer je zadovoljan savezom koji već postoji: „SAD već ulaze u sastav grupe od 65 zemalja koje zajedno vode borbu protiv ID. U ruskoj koaliciji su dve zemlje — sama Rusija i Iran“.
Ni sa Merkelovom 25. novembra Fransoa Olandu takođe nije uspelo da izmeni status kvo. Nemačka kancelarka je potvrdila da Berlin ne namerava da učestvuje u antiterorističkoj operaciji u Siriji. Osim toga, od Nemačke ne treba očekivati ni novac: bez obzira na Lisabonski dogovor koji predviđa pružanje uzajamne pomoći zemljama koje ulaze u EU, najveća od njih nije spremna da ponudi Parizu ništa konkretno. U toj situaciji, povećava se značaj Rusije koja već vodi borbe u Siriji, a Olanda na saradnju sa njom podstiče i desna opozicija.
Uoči posete Olanda Moskvi, partija Nikole Sarkozija — Republikanci — zatražila je od Jelisejskog dvorca da ukine sankcije Rusije. Rukovodilac parlamentarne frakcije desnih Kristijan Žakob izjavio je da se, po njegovom mišljenju, „stvara velika koalicija“ i „ne može doći do razmene obaveštajnih podataka na najvećem nivou, ako je praćena zabranom na isporuke prehrambenih proizvoda u Rusiju“.
Teško da Oland može da ispuni ove zahteve, ali on to ne može da ignoriše, uzimajući u obzir da iste te pozicije podržava i ultradesni „Nacionalni front“, čiji rejting posle terorističkog napada dostiže 30 odsto.
U situaciji koja je teška za Jelisejski dvorac stigla je i vest da je Turska oborila ruski Su-24. Oland se ograničio na izjavu o zabrinutosti nemilim događajem.
Ipak, uoči posete, francuska diplomatija je našla mogućnost da pruži ruku Rusiji. U Parizu su predložili zatvaranje tursko-sirijske granice kroz koju se, kako tvrdi Kremlj, vrši nelegalni izvoz nafte Islamske države. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je već izjavio da podržava taj predlog.
