Grigorij Potocki je prvu bistu Milorada Pavića napravio pre šest godina i poklonio je ruskoj prestonici, i ona danas krasi ulaz u čuvenu Biblioteku inostrane literature. Od danas se njegova bista nalazi u ulici Braće Baruh, gde se nalazi i Legat Milorada Pavića.
Novinarima se obratio gospodin Potocki.
„Otkrivanje biste Miloradu Paviću je veliki istorijski događaj u našem savremenom životu“, rekao je on.
„Po mom mišljenju, pisac Milorad Pavić je ’broj jedan‘ na svetu, i zato je on zapravo i preveden na 38 svetskih jezika. Mentalni sklop Rusa i Srba je isti. Identičan je. Mi imamo iste istorijske korene. I upravo zato je ceo Pavićev opus preveden na ruski jezik.“
„Mi imamo iste vrednosti, nas objedinjuje dobrota… Mi stalno govorimo o humanom principu, šta je to što čoveka čini čovekom. A to je dobrota. Zapadna kultura ima potpuno drugačiji pravac. Tamo govore o drugim vrednostima. Demagoškim vrednostima. O slobodi, o transparentnosti, o pravu… A zapravo je bitno kako se odnosimo jedni prema drugima. I zato je bitno da se mi upravljamo takvim zakonima gde su dobrota i sreća ono što je glavno. Dobrota mora da bude rešenje svih problema, jer zakoni se nude sa pozicija sile, sa pozicije rata. Milorad Pavić se uvek trudio da to pokaže. On je govorio o onome šta čovek pokreće, o naporima ’malog čoveka‘ i, što je najvažnije, dopro je do srca samog čitaoca. Dok postoji takav veliki pisac, srpski narod će ostati veliki. Zauzimaće jedno od prvih mesta u svetu po duhovnosti svoje kulture. I Rusija se ponosi Miloradom Pavićem! Mi ga takođe smatramo svojim“, završio je Potocki.
Okupljenim novinarima se na srpskom jeziku obratio i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin: „Ja mislim da je vrlo bitna stvar da imamo dve biste Milorada Pavića. Jednu u Moskvi, drugu u Beogradu. Ja sam video i tu bistu u Moskvi, ispred Biblioteke inostrane literature, koja je možda i najveća u svetu. U toj biblioteci srpska književnost zauzima posebno mesto“.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je kazao kako mu je pripala velika čast da otkrije bistu jednog velikog pisca. Dodao je: „Milorad Pavić je svoj rad posvetio tome da se slovenski narodi bolje upoznaju i razumeju. Njegova dela su i danas mostovi između srpske i ruske kulture. Iskoristio bih priliku i da se zahvalim vajaru Potockom, koji je još jedanput potvrdio da između ruskog i srpskog naroda postoji duboko prijateljstvo. Njegov gest da spomen-obeležje pokloni gradu Beogradu, pokloni Legatu Milorada Pavića, pruža priliku da se odužimo našem piscu i pokažemo svim Beograđanima i gostima Beograda ono čime imamo da se ponosimo“.
Domaćin ove svečanosti bila je udovica Milorada Pavića, književnica Jasmina Mihajlović, koja je ugostila zvanice i novinare u Legatu. Ona je istakla da je Pavić preveden na 38 jezika, pokazujući piščev radni sto i sobu u kojoj je stvarao, a skromne poklone predala je ambasadoru, gradonačelniku i autoru biste.
Ona je rekla novinarima da je njen život sa književnikom bio uzbudljiv, a da je posle njegove smrti postala „stanar i kustos njegovog muzeja“, čuvajući Legat Milorada Pavića.
„Naporno je raditi sa mnogo zemalja, na mnogo jezika, arhivirati građu… Sada predstavljam dva pisca tamo gde izlaze njegove knjige, ja sam v. d. jednog pisca, ali ne žalim se, i važno mi je ovo otkrivanje biste, da ne moram više strancima da crtam gde treba da dođu“, rekla je Mihajlović.
Jedan od najprevođenijih srpskih književnika Milorad Pavić živeo je od 1929. do 2009. godine, a od 1992. do smrti živeo je u ulici Braće Baruh 2, gde se danas nalazi njegov Legat i gde je otkrivena bista.
Ovom prilikom najavljeni su i novi projekti rusko-srpske saradnje u oblasti kulture. Kako je naglašeno, u toku su pregovori o podizanju spomenika Nikolaju Krasnovu u Beogradu, slavnom ruskom arhitekti, koji je projektovao najlepše zgrade Beograda na početku HH veka. Siniša Mali je dodao da je saradnja po tim pitanjima sa Moskvom pokrenuta ove godine, i da je samo treba nastaviti i stalno oplemenjivati novim idejama i projektima.
