Ovaj incident imaće posledica na rusko-turske odnose koji su, bez obzira na neslaganja u pogledu sirijske krize, bili u uzlaznoj putanji, smatra Vladimir Ajzenhamer sa beogradskog Fakulteta za bezbednost.
S obzirom da je Turska članica NATO pakta, obaranje Su-24 može imati i šire posledice.
„U pitanju je mogućnost aktiviranja Člana 5. NATO sporazuma koji podrazumeva da ako je jedna članica alijanse ugrožena, ostale moraju da joj priskoče u pomoć. Ključno pitanje je koliko je Turska zaista ugrožena. Povreda vazdušnog prostora nije element koji bi mogao iziskivati tako drastičnu reakciju“, kaže Ajzenhamer.
Mnogima smeta ruska intervencija u Siriji
„Turska je oborila avion i neće moći da progura svoje planove u Savetu NATO-a. Trenutno Ankara pokušava da spreči Kurde da preuzmu kontrolu nad severnim delovima Sirije. SAD i EU ne podržavaju planove Turske za stvaranje zone zabrane letenja nad sirijskim nebom, jer će ih to koštati milijarde dolara. Osim toga, jasno je da oni neće slati kopnene trupe u Siriju. Mislim da će umesto zatvaranja vazdušnog prostora nad Sirijom Savet NATO-a insistirati da Turska ne zateže odnose sa Rusijom“, zaključuje Babahan.
Činjenica je da se ni Turskoj, ni NATO-u ne dopada rusko prisustvo u Siriji, kaže Ajzenhamer. To je tačka na kojoj su se poklopili stavovi Alijanse i njene jedine azijske
članice, uprkos brojnim neslaganjima koja postoje između NATO-a i Turske po pitanju Sirije. Sa uključivanjem Rusije u sirijski konflikt, on je krenuo sasvim drugim tokom od onoga koji žele zapadni saveznici.
„Sada imamo pokušaj da se situacija prenese u međunarodnu arenu i da se jakim blokovskim svrstavanjem stavi brana jačanju ruskog uticaja u regionu. Dakle, ne radi se toliko o bezbednosti Turske, već o njenom nezadovoljstvu odvijanjem situacije sa Rusijom kao akterom“, kategoričan je Ajzenhamer.
On tvrdi da je borba protiv Islamske države povod, ali ne i smisao čitavog dešavanja na Bliskom istoku. „Sada imamo igrače koji su mnogo krupniji, jači i bitniji od Islamske države. Islamska država omogućila je jače involviranje SAD, zapadnih i arapskih saveznika u rešavanju sirijskog konflikta, a sa druge strane omogućila je i prisustvo Rusije. Koliko god da su teroristički napadi na teritoriji Evrope i dalje motivi za borbu protiv ID, ono što se dešava na terenu Bliskog istoka dobrim delom se ne tiče ID. Ona je specifičan neprijatelj, nedovoljno jaka da promeni bilo šta na terenu, ali istovremeno dovoljan povod da svi akteri dođu da intervenišu“, dodaje Ajzenhamer.
Na delu je, po Ajzenhamerovom mišljenju, sukob dva bloka — zapadnog i istočnog, o ponavljanju starog, hladnoratovskog obrasca koji se podgreva sirijskom krizom.
Turska je velika perionica ID
„Sve zemlje su deklarativno protiv Islamske države. Ali ova organizacija ima mnogobrojne veze sa Turskom. Recimo, ruska avijacija je uništila više cisterni koje su prevozile naftu sa teritorija pod kontrolom ID u Tursku. Osim toga, preko turske se prevozi veliki broj artefakata koje su militanti ID pokrali u drevnim gradovima u Siriji i Iraku“, kaže Šamir.
Za britanskog analitičara i stručnjaka za međunarodno pravo Aleksandra Merkurisa obaranje Su-24 ne predstavlja iznenađenje jer je od početka ruske intervencije u Siriji
postojala je mogućnost da će se tako nešto desiti.
„Ukoliko se avion nalazio u sirijskom vazdušnom prostoru, onda prema međunarodnim propisima to nije ništa drugo osim čina rata, i to zato što je u ovom slučaju Turska upala u vazdušni prostor i oborila avion koji je učestvovao u operaciji koju je odobrila sirijska vlada. Mislim da je Ankara svesna činjenice da je oborila avion u Siriji i sada pokušava da ojača sopstvenu poziciju. Rekao bih da Turska sad traži gde da se skloni“, zaključuje Merkuris.
