Najpre Slovenija, potom Makedonija, a onda i Srbija i Hrvatska prošle sedmice odlučile su da ne propuštaju ekonomske migrante, dajući prednost onima sa ratom zahvaćenih područja, odnosno izbeglicama iz Iraka, Sirije i Avganistana. Situacija na grčko–makedonskoj granici je vrlo ozbiljna, a tenzije rastu, kaže za Sputnjik Sašo Klekovski, analitičar iz Makedonije.
„Problem je u tome što Grčka ne primenjuje pravilo nepropuštanja ekonomskih migranata i šalje sve izbeglice na granicu sa Makedonijom. Već četvrtu noć je tamo više od hiljadu ljudi uglavnom iz Irana, oni su blokirali i železničku prugu i situacija je jako napeta. Pitanje je dokle će Makedonija moći da provodi tu politiku“, kaže Klekovski.
Prema njegovom mišljenju, propušta se da se na teritoriji Grčke uradi prava procedura i da se obavi bezbednosna i svaka druga provera izbeglica, kako bi se razdvojilo ko treba da se vrati, a ko može da dobije status migranta. Takođe, upozorava Klekovski, ukoliko su zatvoreni legalni putevi za „ekonomske migrante“, postavlja se pitanje šta će biti njihov sledeći potez, s obzirom na to da je jasno da neće lako pristati da se vrate u zemlje porekla.
„Da li će opet proraditi tokovi krijumčarenja ljudi? Znamo da je to funkcionisalo u prošlosti, kada nije bilo moguće da izbeglice iz Sirije legalno pređu preko teritorije Makedonije i samo je pitanje da li će mafija koja krijumčari ljude proraditi i zameniti legalne puteve, što svakako neće biti rešenje“, ističe Klekovski.
Makedonski analitičar kaže da Makedonija ima mogućnost da prihvati dve hiljade izbeglica i veruje da Vlada u Skoplju ubrzano radi na pronalaženju lokacije. To međutim, kaže Klekovski, nije rešenje, jer migranti ne žele da ostanu u Makedoniji.
„Pretpostavljam da će biti pritisaka da se kao moguće rešenje uspostave trijažni kampovi na teritoriji Makedonije, gde bi se obezbedio prijem svih izbeglica i gde bi se vršila provera, umesto da se to dešava na pruzi ili na ničijoj zemlji između Grčke i Makedonije. Dakle, da se prihvat izbeglica i trijaža dešavaju u malo pristojnijim uslovima u nekom prihvatnom kampu“, objašnjava Klekovski.
I Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za Sputnjik da se ne može očekivati da će neko, razočaran time što je Makedonija podigla ograde i što ga tretira kao ekonomskog migranta, odustati od svog cilja.
„Svi ti ljudi koji budu zaustavljeni na granici sa Makedonijom, pokušaće alternativno da pređu granicu. Tada će samo da porastu cene krijumčara, trgovaca ljudima, a migranti će rizikovati živote u nekim još opasnijim poduhvatima kako bi došli do Zapada“, ističe Đurović.
On objašnjava da će se izbeglice naći na srpskoj granici, onog trenutka kada Makedonija bude pala u zaštiti svoje granice i kada više ne bude mogla da ih zaustavlja. Ako ih Srbija propusti, a Hrvati nam ih pak vrate sa svoje granice, postavlja se pitanje šta sa tim ljudima koji ne žele da ostanu ovde, kaže Đurović.
„To je velika dilema i to položaj Srbije čini posebno osetljivim. Jedini pokušaj da se sa tim problemom izađe na kraj jeste da te ljude uključimo u sistem, da ih registrujemo, da im damo priliku da traže azil, pa da se o tom zahtevu odlučuje. Da se vidi koliko ih ima i čime raspolažemo i da uredimo taj tok migracije koliko god možemo“, smatra Đurović.
Ti ljudi, veruje sagovornik Sputnjika, pre ili kasnije će nastaviti put dalje.
„Važno je da, dok su ovde, postoji sistem u koji su uključeni, u kojem su vidljivi, a ne da vode paralelni život sa postojećim društvom i sistemom. To bi ostavilo dalekosežne posledice po celo društvo“, upozorava Đurović.
Ivan Mišković iz Komesarijata sa izbeglice i migracije Republike Srbije za Sputnjik kaže da se broj ljudi iz Pakistana, Bangladeša i Maroka smanjio od kada su u našoj zemlji i zemljama u okruženju na snagu stupile nove mere, to jest od kada se takozvani ekonomski migranti ne puštaju, tako da od ponedeljka ujutru nije bilo migranata iz tih zemalja. U Preševu je primetno povećan broj Avganistanaca, kaže Mišković, a u ponedeljak do 14 časova registrovano je oko 3.000 migranata.
