Evropska komisija usvojila je listu 195 ključnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike među kojima je i gasovod „Tesla“ koji bi išao od Turske preko Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske do Austrije, navodi se na zvaničnoj internet stranici EK.
Na listi prioriteta našla se i izgradnja gasnih interkonektora između Grčke i Bugarske, Bugarske i Srbije, Bugarske i Turske. Planirano je da gasovod „Tesla“, kao produžetak „Turskog toka“, bude dugačak između 1.300 i 1.400 kilometara, uz procenjeni kapacitet od 27 milijardi kubika godišnje, navodi Evropska komisija.
„Turskim tokom“ godišnje bi trebalo da protekne 63 milijarde kubika gasa i to tako što bi plavo gorivo krenulo iz Rusije, ispod Crnog mora, do Turske. Gasovod se nastavlja do čvorišta na tursko-grčkoj granici, odakle može da bude produžen ka južnoj i centralnoj Evropi.
Jelica Putniković, stručnjak za energetiku, u izjavi za Sputnjik kaže da je dobra stvar što Evropska unija podržava i ovaj gasovod, ali da u suštini to za nas ništa ne znači.
„Evropa sve to podržava, ali neće da finansira jer nema interesa, pošto se obezbedila izgradnjom ’Severnog toka 2‘. Oni su podržavali i ’Južni tok‘, ali su insistirali na trećem energetskom paketu. Sigurno je da bi EU i sada na tome insistirala, što znači da onaj ko hoće da gradi mora da ostavi deo kapaciteta u gasovodu da se njime transportuje i gas nekog dugog, a ne samo onoga ko gradi“, objašnjava naša sagovornica.
Ona pritom dodaje da zemlje koje su na trasi potencijalnog gasovoda „Tesla“, među kojima je i Srbija, nemaju ni para ni političke ni ekonomske mogućnosti da nađu investitore koji će ga izgraditi i čekati da im vratimo kredit, kao što je to bilo ugovoreno sa „Gaspromom“ za gasovod „Južni tok“.
„Sa ruskom strnom je bilo dogovoreno da se gradi tako što će oni izgraditi trasu kroz Srbiju, a da se posle toga ono što je utrošeno za gradnju otplaćuje od tranzitne takse. S druge strane, gasovod ’Tesla‘ ima na neki način i konkurenciju slovačkog projekta, po kom bi gasovod trebalo da ide kroz Rumuniju i Bugarsku, dakle da zaobiđe Srbiju i Makedoniju. Ali i to je malo verovatno, jer inicijator tog gasovoda nema sredstava i pitanje je da li će uopšte i biti izgrađen“, navodi Putnikovićeva.
Svi gasovodi koji bi preko Balkana trebalo da dovode ruski i azerbejdžanski gas do balkanskih zemalja i dalje ka Evropi imaju malo šansi za izgradnju posle dogovora Rusije sa Nemačkom i Holandijom o drugom delu gasovoda „Severni tok“, objašnjava naša sagovornica.
„Dakle, ova odluka Brisela je samo retorička i u suštini ne znači ništa“, zaključuje Putnikovićeva.
Ako bi pak izgradnja „Tesla“ gasovoda sa godišnjim kapacitetom od 27 milijardi kubika bila odobrena od svih uključenih strana, on bi mogao biti završen u naredne četiri godine, odnosno 2019. U toj varijanti, Grčka bi mogla i da realizuje ono o čemu razmišlja, a to je da gasovod produži i prema Italiji.
Podsećanja radi, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je poručio svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu da je zainteresovan za izgradnju „Turskog toka“, što po nekima daje nadu da bi i gasovod „Tesla“ mogao da bude realizovan.
