Dve godine nakon početka Majdana, koji se održavao pod parolom evrointegracija, u Ukrajini za sada nema osetnih pozitivnih rezultata tih procesa, bez obzira na veliki obim posla koji je Kijev uradio na putu ka Evropskoj uniji.
Za početak Majdana smatra se 21. novembar. Tog dana 2013. godine, nakon objavljivanja odluke Vlade Nikole Azarova o obustavljanju priprema za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji sa Evropskom unijom, na Majdan Nezavisnosti u Kijevu okupio se mali broj uglavnom mladih ljudi koji su tražili potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom.
Okupljanje je preraslo u masovne nerede i sukobe sa policijom. Rezultat tih događaja bila je smena predsednika Viktora Janukoviča u februaru 2014. godine.
Vlast je preuzela opozicija koja se u svojim akcijama oslanja na podršku EU i SAD. Evropske i evroatlantske integracije ponovo su proglašene prioritetom spoljne politike Ukrajine, dok su odnosi sa Rusijom značajno pogoršani.
Ukrajina je platila skupu cenu za smenu vlasti i promenu spoljnopolitičkog kursa — tokom Majdana je poginulo više od 100 ljudi.
Kriza državnosti u Ukrajini je praćena velikom ekonomskom i finansijskom krizom — tempo inflacije i devalvacije nacionalne valute u raznim periodima nakon državnog prevrata periodično su dostizali svetske rekorde.
Kijev je u ovom trenutku dužan mnogo novca zapadnim kreditorima — EU, SAD i MMF–u koji na Ukrajinu troše milijarde dolara, održavajući ekonomiju zemlje na površini i nadajući se da će kijevske vlasti ipak preći sa demagogije, kada govore o promenama u životu zemlje, na stvarne akcije.
Međutim, Ukrajina je dužna ne samo Zapadu, već i Rusiji koju zvanično naziva zemljom–agresorom. Premijer zemlje Arsenij Jacenjuk izjavio je da nema nameru da vrati Moskvi dug u iznosu od tri milijarde dolara.
Petro Porošenko je uoči prve godišnjice Majdana izdao ukaz kojim je 21. novembar proglasio praznikom — Danom dostojanstva i slobode. Prošle godine ovaj praznik se obeležavao na svim nivoima, dok je u svečanostima učestvovalo najviše rukovodstvo zemlje.
