„Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU“, ocenio je Dačić, rekavši da je implementacija postignutih dogovora od strane svih uključenih aktera od suštinskog značaja za dalji uspešan tok procesa dijaloga.
Obraćajući se učesnicima na redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu, Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.
U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.
„Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa“, istakao je šef srpske diplomatije.
Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP) sa Evropskom komisijom.
Ironija je, kako je dodao, što je u ovom izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja“, a upravo suprotno „Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima — srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini“.
Ključno je pitanje, kako je naveo, šta će uraditi i kako će na to reagovati, prvo Evropska komisija, a zatim i države-članice EU, ali i kako će se postaviti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi se Priština navela na poštovanje međunarodno-pravno ustaljenih i priznatih tokova.
Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.
„Podsećanja radi, ukazujem na to da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska Kfora, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine“, naveo je Dačić.
Trenutno je, unutar same teritorije KiM, raseljeno više od 18.000 lica, a na području uže Srbije trenutno boravi nešto više od 204.000 njih, od kojih je, prema istraživanju UNHCR, identifikovano 97.000 lica u potrebi tj. otežanog socijalno-ekonomskog položaja, kojima je neophodna pomoć, rekao je Dačić.
„Kako bi se na pravi način shvatilo kolike su prepreke da se raseljena lica vrate u svoje domove na Kosovu i Metohiji, treba znati da se, u svetu, posle okončanja sukoba, u proseku 25 odsto izbeglica i raseljenih lica vrati u svoje domove, s tim da je minimum 12 odsto, a najviši procenat ide i preko 50. Na Kosovu i Metohiji je on svega oko 1,5 odsto“, naveo je on.
Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.
„Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1.000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine“, podsetio je Dačić.
Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.
„U cilju sticanja šire slike o situaciji u kojoj žive, predlažem da se u naredni izveštaj uključi iscrpan pregled situacije u kojoj žive Srbi, Goranci i pripadnici drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra“, poručio je šef srpske diplomatije.
On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.
„Pored taksativnog nabrajanja napada na spomenike kulture u izveštajnom periodu, Srbija poziva na dalje intenzivno angažovanje međunarodne zajednice u njihovoj fizičkoj i pravnoj zaštiti, imajući u vidu aktuelna političkih dešavanja u Pokrajini“, dodao je Dačić i naglasio da napadi na spomenike verske i kulturne baštine nikad nisu prestajali.
To je, kako je dodao, neoboriv dokaz da većinska zajednica nikad nije prihvatila srpsku kulturnu baštinu kao deo zajedničkog nasleđa i kulturnih vrednosti koje baštinimo na Kosovu i Metohiji.
„Samim tim, albanska zajednica na Kosovu nema ni sa pravnog, ni sa istorijskog, moralnog ili bilo kog drugog stanovišta pravo da svojata spomenike srpske kulture i duhovne baštine, koji su od 1999. godine bili mete sistematskog uništavanja“, istakao je on.
Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji koju je pridao pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.
„Prisustvo i delovanje Unmika od ključnog je značaja za Republiku Srbiju, budući da je okvir UN, zasnovan na Rezoluciji SB UN 1244, garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji“, dodao je.
Šef srpske diplomatije je na početku sednice najoštrije osudio nedavne terorističke napade u Parizu i Bejrutu, kao i obaranje ruskog putničkog aviona iznad Sinaja, izrazivši saučešće porodicama žrtava.
Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.
UN traži sprovođenje sporazuma
Specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šef Unmika Zahir Tanin ocenio je večeras da u sprovođenju Briselskog sporazuma postoje veliki izazovi, ali je poručio da dogovori postignuti između Beograda i Prištine u Briselu moraju biti sprovedeni što pre.
On je podsetio da je nastavak dijaloga u avgustu u Briselu rezultirao nizom dogovora, uključujući i glavne elemente osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO).
Naveo je i da je 15. oktobra počeo rad na revitalizaciji mosta u Kosovskoj Mitrovici.
„Ali 30. oktobra je kosovska predsednica Atifete Jahjaga podnela aranžman Ustavnom sudu koji je potom privremeno suspendovao implementaciju dogovorenog… Pozivam da opredeljeni ciljevi i dogovori budu što pre ispunjeni“, istakao je Tanin, koji je početkom oktobra stupio na dužnost.
On je rekao da su dešavanja tokom protekle nedelje napravila potencijalne probleme u odnosima između Beograda i Prištine i dodao da se tim povodom sastao se sa rukovodstvom i jedne i druge strane, kao i sa glavnim političkim akterima i verskim liderima.
„Jasno mi je da su akcije međunarodnih predstavnika i jako rukovodstvo Beograda i Prištine potrebni ako želimo da održimo istinski napredak“, naglasio je, poručivši da je bez obzira na kratkoročne političke probleme potrebno kroz dijalog prebroditi neke od najtežih problema koji pogoršavaju odnose dveju strana.
