Prošle godine američki predsednik Barak Obama je govorio da Rusija pada u međunarodnu izolaciju, a premijer Velike Britanije Dejvid Kameron izjavio je da nema poverenja u ruskog lidera.
„Vratimo se na ovogodišnji samit koji je održan u Turskoj i uvidećemo da se sve promenilo. Putina su tamo fotografisali s druželjubivom unezverenošću, s njim su veoma srdačno razgovarali Obama i savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. Vodio je veoma uspešan razgovor s Kameronom i drugim liderima. Nikakve stigme, nikakvog zastrašivanja. Putin je postao čovek s kojim je svako želeo da se susretne“, ocenjuje autor članka.
Razlog je očigledan: teroristička pretnja od ekstremističke organizacije Islamska država i migraciona kriza doveli su evropske lidere do zaključka: potrebna im je Rusija.
O tome su govorili i bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi i aktuelni predsednik Fransoa Oland. Sličan stav iskazao je Kameron koji je izjavio da je Britanija „spremna na kompromise u okvirnom mirovnom sporazumu i u vezi s prelaznim periodom u Siriji“. Kasnije je Obamina administracija saopštila da su američki i ruski lider postigli dogovor o sirijskom pitanju.
„Sve to govori o tome da je Putin izveo diplomatski het-trik. Kao prvo, Zapad je primorao da prizna da ruska vojska u Siriji deluje na zakonitim osnovama i da tamo igra važnu ulogu, a kao odgovor je dao neodređena obećanja da će sarađivati s koalicijom pod rukovodstvom SAD. To svedoči o kardinalnoj promeni američkih stavova, s obzirom na to da su SAD u početku govorile da je ruska intervencija nedopustiva i ’osuđena na propast‘“, navodi se u članku.
Kameron je takođe izjavio da strateški interesi Rusije u Siriji (na njenom sredozemnom priobalju postoje vojno-vazdušna i vojno-pomorska baza) će naći podršku i biti zaštićeni. „Ispostavlja se da je Putin postigao još jedan svoj ključni cilj“, navodi autor članka.
Pored toga, ruski lider postigao je „prećutno priznanje“ prisajedinjenja Krima i situacije s ukrajinskom krizom.
U tekstu se navodi da bez obzira na sve važniju ulogu Rusije na međunarodnoj pozornici još ne može da se govori o njenoj „rehabilitaciji“: sankcije ostaju, a mnogi zapadni lideri i dalje s nepoverenjem gledaju u ruskog predsednika.
„Ipak, samozadovoljna američka procena da je Putin vešti taktičar, ali loš strateg danas se čini beznadežno pogrešnom. Putinova operacija u Siriji nije oslabila njegove pozicije, nego je Rusiji vratila mesto za glavnim pregovaračkim stolom. Sada Putin više nije glavno jelo na meniju nego novi šef kuhinje u diplomatiji“, zaključuje autor teksta.
