Reakcija nakon terorističkih napada u Parizu prošlog petka je potpuno drugačija nego nakon atentata na list Šarli ebdo u januaru. Šta se promenilo?
— To što se dogodilo je deset puta važnije od atentata početkom godine, ne samo zbog broja mrtvih, već i zbog toga što imamo utisak da su svi bili meta i da su mnogi direktno ili indirektno pogođeni. Simbol atentata su fudbalski stadion, mesto gde se sluša muzika i mesto gde se pije alkohol. Muzika, fudbal i alkohol — sve ono što osuđuje radikalni islam. U januaru su na udaru bili novinari satiričnog lista, tražilo se opravdanje, govorilo se da su to zaslužili, da su to Jevreji koji podržavaju Izrael koji ugnjetava Palestince. Sada su na udaru svi, čitav zapadni model. Među žrtvama su i muslimani i Jevreji, muškarci i žene, stari i mladi, Francuzi, Belgijanci, Amerikanci. I sam sam mogao da budem žrtva — pre tri godine sam u Bataklanu, koncertnoj sali koja je napadnuta, bio na koncertu Emira Kusturice, na Stad de Frans sam bio pre tri meseca, a pre petnaestak dana sam pio piće na terasi kafea koji je napadnut. Te večeri, kada su počinjeni napadi, večerali smo kod prijatelja čiji je sin u tom trenutku bio na stadionu gde se dogodio atentat. Ovaj put niko ne može da razume to što se dogodilo.
Francuska skupština je produžila vanredno stanje na tri meseca…
— Oland je na kraju shvatio da je potrebno naći sredstva ako hoćemo da vodimo rat. Postepeno se menja svest i shvatamo da smo u ratu. Na ulicama i drugim javnim mestima je deset puta više vojske i policije, privodi se po hitnom postupku u bilo koje doba dana i noći, bez sudskog naloga, obaveštajne službe imaju veća ovlašćenja. Administracija je dobila nadležnosti kakve nisu viđene još od rata u Alžiru, to znači da priznajemo da smo u ratu.
Zašto vanredno stanje nije uvedeno posle napada na Šarli ebdo?
— Govorilo se da nismo zaklonjeni od terorizma ali da je u pitanju jedinstven slučaj, da je strah glavna opasnost. Negirali smo opasnost jer smo žrtve politički korektnog, jer imamo pet miliona muslimana u Francuskoj i plašimo se da ako kažemo da su muslimani bilo gde u svetu naši neprijatelji da će to da dovede do sukoba, da će muslimani u Francuskoj to loše da prime a oni koji ne vole muslimane to iskoristiti da ih napadnu. Plašimo se građanskog rata, ali ne vidimo da se muslimanske organizacije ograđuju od nekih stvari koje se dešavaju u muslimanskom svetu. Socijalistička vlada je bila do te mere u strahu da bi moglo da bude odmazde protiv muslimana da je naglasak bio da ne treba mešati islam i islamiste, da ne treba širiti strah. To je bilo važnije od toga da se posvete sprovođenju mera maksimalne bezbednosti, na primer protiv imama u Francuskoj koji propovedaju džihad, koji imaju marokansko, alžirsko državljanstvo a ostaju ovde, od kojih su neki u zatvoru, umesto da ih izbace iz zemlje. Vlada sada sve ulaže u jačanje bezbednosti kako bi se zaboravilo da tokom deset meseci nije sprovela potrebne mere, da nisu stavili pod nadzor one koje je trebalo. Nisu hteli da priznaju da opasnost dolazi od nekih ogranaka islama i da ipak ima veze sa islamom.
Iz francuskih medija često imamo utisak da su džihadisti pali s neba, dok je ovaj fenomen odavno prisutan u Evropi, još od ratova u bivšoj Jugoslaviji u prvoj polovini 90-ih…
— Na Balkanu smo podržavali „dobre“ muslimane protiv „loših“ Hrvata i „loših“ Srba, bez razmišljanja o posledicama. Svi policajci kažu da 90 odsto oružja u francuskim predgrađima dolazi sa Balkana, iz Crne Gore, sa Kosova, iz Bosne, preko filijala koje su nastale tokom rata u Bosni.
Problem radikalizacije je očigledan poslednjih godina i u Francuskoj. Stotine Francuza je otišlo da se bori u Siriju i potom se bezbedno vratilo natrag.
— Vrlo je interesantno što Oland odbija da kaže Islamska država, već koristi arapski akronim Daeš, jer je njegova strategija da kaže da to nije država i da nema veze sa islamom. Kada ste u takvoj negaciji realnosti, kada govorite da pripadnici ove organizacije nisu tako opasni, da su izmanipulisani da izazovu haos na Bliskom istoku, da iza toga stoje Amerikanci ili Bašar el Asad, koji ih je, objašnjavali su, namerno stvorio da bi opravdao masakriranje svojih građana, kada diplomatija godinama ovako razmišlja, i pored toga što su mnogi stručnjaci ukazivali šta se sprema, onda vas ovo što se dogodilo iznenadi. Stotine Francuza koji su otišli da se bore u Siriju i koji su se vratili sada su svuda po Francuskoj. Zavedeno je oko 4 000 osoba koje se smatraju opasnim po bezbednost, ali ne mogu sve da ih prate.
Oland je najavio koaliciju sa Moskvom i Vašingtonom u borbi protiv Islamske države. Rusija je postala legitiman partner?
- Shvatili smo da se Islamska država povukla od kada je Rusija intervenisala i počela snažno da bombarduje. Godinama reagujemo oprezno protiv Islamske države i ona se širi, a kada su Rusi počeli da udaraju, ona se, kao slučajno, povukla, gubi gradove u Iraku, gde su Kurdi prešli u protivnapad zato što su Rusi bombardovali zone, što im je pomoglo da napreduju. Problem je što je francuska diplomatija u početku odlučila da ovo može da se reši bez Rusa zbog toga što su podržavali Bašara el Asada. Sada smo na putu da promenimo tu poziciju, jer smo shvatili da Asad drži vlast i da neće tako lako da ode, utoliko pre što mu pomažu Rusi. Francuska diplomatija je mislila da može da reši problem sa Amerikancima, koji su proizveli haos u regionu poslednjih deset godina. Potrebno je da otvorimo mogućnost da Rusija uđe u igru, a da ne ostavimo utisak da smo tokom četiri godine grešili. Francuska diplomatija traži način da ne izgubi obraz.
