Rišar Labevijer, francuski pisac i novinar, smatra da Francuska danas plaća cenu pogrešne politike u Siriji.
— Greška je što je Francuska sledila američku neokonzervativnu politiku nametanja „naših vrednosti“ silom, kada su sve politike nametanja demokratije doživele poraz u Avganistanu, Iraku, Libiji. (Predsednik) Fransoa Oland i (šef diplomatije) Loran Fabijus su sledili politiku „promene ražima“ i ponovili tu grešku, kaže za Sputnjik ovaj stručnjak za Bliski istok, koji redovno za svetske medije komentariše prilike u Libanu, Siriji, Iraku, Egiptu, zemljama Magreba i u pojasu Sahare.
Nekadašnji glavni urednik Radio Frans enternasionala (RFI), Labevijer je 2008. godine intervjuisao sirijskog predsednika Bašara el Asada. Iste godine je otpušten sa RFI zbog neslaganja sa tadašnjom direktorkom radija Kristin Okrant, ženom Bernara Kušnera.
Autor je petnaestak knjiga o radikalnom islamskom terorizmu, njegovom finansiranju i geopolitičkoj evoluciji, među kojima i „Dolar terora: SAD i islamisti“ iz 1999. godine. Uređuje sajt posvećen geopolitičkim analizama Bliskog i Srednjeg istoka (prochetmoyen-orient.ch), koji okuplja vojne i političke stručnjake.
Labevijer kaže da koalicija koju više od godinu dana predvode Sjedinjene Američke Države i zalivske zemlje na čelu sa Saudijskom Arabijom nije dala rezultate jer njen cilj nije bio da porazi Islamsku državu.
— Sprovedeno je samo 200 operacija. Cilj ove koalicije, koju predvode SAD protiv Daeša (arapski naziv za Islamsku državu koji se koristi u Francuskoj), nije bio da se unište džihadisti, već da se kanališe i kontroliše fenomen koji je služio različitim interesima. Namera je bila da se oslabi Bašar el Asad dok se ne sruši sa vlasti, i da se izađe u susret sunitskim zalivskim zemljama u borbi protiv iranske podrške Hezbolahu i Asadu. Zato je bilans ove koalicije nakon godinu dana katastrofalan, što je nateralo Ruse da intervenišu.
Atentati u Parizu, koji nastavljaju crnu hroniku terorističkih napada koje su proteklih nedelja počinili pripadnici Islamske države, ukazuju da ova organizacija menja strategiju i akcije prenosi van granica Sirije i Iraka?
— Više nego ikada Francuska nije centar sveta. Ovi atentati koje je preduzeo Daeš dolaze posle rušenja ruskog aviona na Sinaju, posle atentata u Libanu 13. novembra, najsmrtonosnijeg od kraja građanskog rata i posle sličnog atentata u šiitskoj džamiji u Bagdadu u kome je poginulo dvadesetak osoba. Želja Daeša je da pokaže da ima međunarodnu mrežu, jer na terenu, u Siriji i Iraku, trpi poraze od kada je počela ruska vojna kampanja. Slično se dešava kao sa Al Kaidom — čim je izgubila uporište u Avganistanu i Pakistanu, Al Kaida se izmestila u Aziju, na Bali, u Jemen, na Afrički rog, u zemlje Magreba i u Evropu. Kada gube na snazi, oni povećavaju međunarodne operacije da bi pokazali da su sposobni da vode rat protiv zapadnih zemalja.
Fransoa Oland je najavio da će se sastati sa Vladimirom Putinom i Barakom Obamom kako bi formirali jedinstvenu koaliciju u Siriji. Reč je o promeni francuske strategije?
— Kada je Putin pozvao zapadnjake da naprave jedinstvenu koaliciju sa vojnim ciljem da se uništi Daeš, Amerikanci, zapadnjaci, nisu odgovorili pozitivno. Sada to čine, zato što su shvatili da glavno pitanje nije da li će budućnost Sirije da se gradi sa Bašarom el Asadom ili bez njega, već neutralizacija Islamske države i drugih džihadističkih grupa koje slabe Liban, Egipat, Jordan, Irak i sve zemlje u zoni.
Do evolucije je došlo zato što su Amerikanci praktičniji od Francuza. Zavrnuli su ruku Saudijcima da prihvate Iran za pregovaračkim stolom. Od sporazuma o iranskom nuklearnom programu 14. jula i povratka Teherana na međunarodnu scenu, Iran, koji predstavlja ostrvo mira u ovom regionu u kome bukte sukobi, ponovo je u igri. Sada počinjemo da priznajemo da je potrebno razgovarati sa Asadom i Sirijom kako bismo vojno porazili Islamsku državu. Daeš danas nije u Damasku zato što je sirijska vojska to sprečila. Osamdeset hiljada sirijskih vojnika je poginulo da bi odbranilo zemlju i glavni grad. Počinjemo da shvatamo da ne treba da sarađujemo samo sa Rusijom i sa Iranom, već i sa sirijskim režimom, što ne znači da je oslobođen kritike. To je veliki napredak.
Rušenje sirijskog predsednika više nije prioritet?
— Francuska danas plaća cenu pogrešne analize. Godinama su opasnost od Islamske države izjednačavali sa opasnošću od Bašara el Asada. Kontradikcija francuske diplomatije je da se bori protiv džihadista u Nigeru, na Maliju i u Sahelu (graničnoj zoni između Sahare i Sudana), a pomaže ih u Siriji. Jer Francuska je pomagala — možda će sada manje — džihadiste u borbi protiv Bašara el Asada i tzv. „umerenu“ opoziciju, koja uopšte nije umerena, već je sastavljena od raznih džihadističkih grupa koje finansira Saudijska Arabija, novi veliki saveznik Olanda i Fabijusa.
U terorističkim napadima na Pariz učestvovali su i mladi francuski džihadisti, koji su vojnu obuku možda stekli u Siriji, ali su se radikalizovali u Francuskoj. Ovaj fenomen omladine koja prihvata ideologiju Islamske države nije nov…
— Ništa nije urađeno da se odgovori na krizu koja je izbila u francuskim predgrađima 2005. godine, čiji je povod bila pogibija dvojice mladića koji su bežali od policijske kontrole. To je bio dodatni razlog za radikalizaciju jednog dela omladine. Ostaje i problem radikalizacije u zatvorima, gde su džihadisti izmešani sa običnim zatvorenicima koje radikalizuju. Na to se nadovezuje i problem škole, koja sve teže formira omladinu prema francuskom, republikanskom modelu.
Jedna od prvih mera koje je proglasila francuska Vlada nakon atentata je zatvaranje džamija koje drže radikalni imami. Zašto se toliko čekalo?
— U Francuskoj se posle „Šarli ebdoa“ postavilo pitanje da li zatvoriti salafističke džamije. Neverovatno je da već godinama tolerišemo džamije u kojima se propoveda džihad i ideologija mržnje, da smo to pitanje postavili tek u januaru 2015. godine i da ono od tada nije rešeno. To se nije desilo jer većina salafističkih džamija u Francuskoj podržava Muslimansku braću, koji su vrlo jaki u Uniji francuskih islamskih organizacija.
Sve ove džamije i nevladine organizacije finansira Saudijska Arabija. Razlozi zašto se to nije desilo su vam jasni kada znate da je Francuska sada glavni saveznik Saudijske Arabije na Bliskom istoku, kada ne govorimo više o arapskoj politici Francuske već o sunitskoj politici i kada znamo da velika francuska preduzeća na berzi imaju sa ovim zemljama razmenu između 45 i 50 milijardi evra. Nakon atentata u Parizu stvari se menjaju. Sada će da zatvaraju salafističke džamije, sviđalo se to Saudijskoj Arabiji ili ne.
Saudijska Arabija je u centru širenja radikalnog islama?
— Saudijska Arabija je u srcu širenja radikalnog, vahabitskog islama koji je transformisao islam u Indoneziji, otvoren i tolerantan islam u subsaharskoj Africi, gde Saudijci decenijama finansiraju salafističke strukture, kao i u Francuskoj i Evropi. Saudijska Arabija, ali i Turska, zemlje koje imaju veliku ulogu u napredovanju Islamske države, moraće da izmene politiku finansiranja radikalnih grupa koje se ne nalaze samo na Bliskom istoku, već u Aziji, Africi i Evropi. Na to bezuspešno ukazujemo već tridesetak godina. Danas, posle pogibija u terorističkim napadima u januaru i crnog 13. novembra, počinju da slušaju.
